Отаџбина

18

Р 0 Д И Т Е Љ И

IV. Прође Божић, нрођоше месојеђе - настаде чаени пост. Данн почеше дужати. Нисам им мого онако често одлазити. Шта ћеш ? радови се сустижу. Човек вели: „дај да притврдим ово мало ограде, да ми не би после туђа марва додијавала". Па онда, дај још ово, дај још оно - у том се уђе у рад; а онда ако не похиташ — оста.... Састајали смо се опет често. Због тога сам ја с њима и спрего, и иозајмљиво се, ма да њима не требаше ни спрежник ни позајменица. Вредни су то били људи од пре, а вредни су, вала, и данас. Истина, чича Јова ако само косом мане неКе ти он за жива бога ударити мотиком; то раде млађи. Али, и ако не копа, он надгледа копаче па тек довикне но којем чељадету: Посеци и тај, посеци и тај! Што год ређе то боље! Кад измеђ кукуруза и кукуруза може во лећи - онда добро роди. Ако се жање, он прИстане за купиоцима па купи сваки остављени влатић: Не остављајте децо, ово је лебац!... Боље да лежи у амбару него да проникне рано и угине!... Ако се коси, он узме своју косу, седне у лад па је откује; онда се маши за мазалицу која је у „вондиру", накваси косу, узме белегију те је изоштри па викне: Е јунаци: ево и чиче! Оће да вам буде косбаша.... Дед, ко ће са мном? Тада би се шшрстало по десет петн'ест, он би стао напред, прекрстио се, повуко из чутурице, па би мано косом. Дивота га погледати! Онако стар; лете седи „зулови" око чела и очију а у руци му коса пишти ко гуја.... Не коси него брије! Куд прође туд црна земља остаје.... Па и стрина Марица није била лошија. Оно, ко би је видео зими , реко би да она ништа не ради — ал би се