Отаџбина

10

г, у л ч к

— Шта има гу чуднога, ефендм ? Ја овде живим већ толико година, али овде нисам рођена. Помисли сад само, да је могуће, да сам и сама некад живела у Веограду, па ће ти бити све јасно. Занста, да је Пван имао кад у иеирестаној забуни, у коју беше заиао, да на то иомисли , бнло би тако. Али овако се и сад изненади на те речи и викну : — Би из Београда ? ! — -Јесте; тамо сам се родила , тамо одрасла , тамо и удала. Ово што ћу ти казати, биће за тебе гго свој прилици ново. Али можда си слушао што год од матере, како се у Београду живело онда пре десет и петнаест година. Ми смо били суседи ; међу нашим кућама није било никад ни најмање међусобице. II кад онн ироклети дани настадоше, кад оно бескућници и харамије бацнше нож и смрт међу Србе и Турке, твоја је мајка заједно с тобом и старијим синчнћем нашла ирвога заклона од пљачкаша у нас. Твој отац нам је то леио накнадио доцније , кад смо се насумце моралн склонитн у град, и кад су Срби зашли по мали, да нам врате мило за драго. Нека му бог за то плати, јер да нн.је њега било, мн би остали иука сиротпња као многи други. Па и пак је то бно почетак напшх беда. Ми се на скоро после тога морадосмо иселити иреко Видина у Ннш, а одатле у .Тесковац. На путу у Пиш умре ми дчо.је деце, две златне јабуке, а носле две године овде у .Тесковцу иремину мп и муж. .Та остах сама сједним дететом, које преживе оца. Дани моје младости, моје среће у жнвоту и дому .о.тадоше у Београду; овамо сам понела еамо недаће и патње. Муж ми је бпо честит ерлија, трговац, радња је ишла красно, кућа напредовала и бнла иуна свега. Али н то би и прође са Београдом. Узалуд Ашин нокушаваше најпре у Нишу а за тим овде, да стане на стару меру ; среће трговачке не беше више: и она оста у Београду. Све оста у Београду. Не чуди се дакле, што те овако необично предусретох, кад те впдех и