Отаџбина

34

11У .1 Ч Е

као. Није ни сањао да је то све ио хглану амицином било, што су тако дуго остали. Зулејки и њеној матери ни мало боље не прође тај дан. Кућа им беше ваздан пуна јетких и кивних људн. Једни долазише, док другп одлаз лше, а сви из реда грдише па и претише. Ашин-агиница хтеде ди, потражи заштите код власти, али не могаде оставити детета, а кад покуша да иде с њом заједно, онда иочеше претити, да ће јој кућу запалити. Нек се не враћа натраг . јер је за цело неће впгае наћи. Беше то права надаст за јадну жену. Узалуд покушаваше, да се споразуме на лепо с њима : они одговорише, да ће то бити тек онда, кад буде заједно с њима у Скопљу или ма где у царевини падишиној. Они су већ спремни за селидбу и она ако хоће, да не остане иука сирота без и где и чега, нека се пожури, да пође с њима. За кућу ће јој они сами наћи купца; они ће се и за све остало постаратп. Зулејка се беше затворила у евоју собицу и ваздан плакаше. Мајка је обилажаше сваки чае и ту виде . како јој се дете променило. Зулејка исповеди јецајући на материним грудима све и рече да ће умрети, ако Иво у скоро не дође. Ведро и осмешљиво небо над њеном главом покри се на .један пут најцрњим облацима , из којих се гром већ спремаше да је погоди. Мати је тешаше да ће све проћи и да '.ће битп срећна. Нека се не боји ништа, говораше, наћи ће она заштите од напасника у држави српскога краља ; ако буде нужде ићи ће и пред њега и он, који је могао ратовати са царем царева, моћи ће за цело и њих заштитити од зулумћара. Тада ће потражити и своје старе познанике, и родитељи Пванови кад виде , какву ће п чију ће кћер до•бити за снаху, благословиће заједно с њоме младе заручнике. Ашин-агиница доиста не беше клонула духом, макар да не вероваше ни сама у свему тим својим речима. Али њој •беше главно да утепш дете, које заиста беше поражено и у