Отаџбина

36

Б У Л Ч Е

—~ Краоно дете! иомисли у себи, праштајући се са зетом и ћерком и седајући у кола. Можда и грешим што радим тако. Пво стеже срце п јуначки издржа и ту недаћу. Кад стигоше на ћуприју на Ветернншг, с које је, долазећи у Лесковац, нрви пут угледао турску малу, окрете главу на другу страну, да не гледа тамо, јер би му тешко било да савлада иред старцем своје осећаје. Али се у толико тврђе завери и закле свим на свету, да неће погазити задате речи и да ћескоро туда иројездити не тако сетан н поражен са мргодним старцем, него весео и срећан као ђувегија са својим милим. златом. X У Београду Пво посвршава брзо своје иослове и само мекаше одговор па своје писмо од Зулејкине матере. Оног дана, кад је обукао униформу, изненадио је родитеље новошћу, да хоће да се жени и да је нашао већ и девојку. Оцу изгледаше цела ствар ирилично зачињена романтиком, па оставн сина нека се запаја сањаријама док је млад. Он нерече ни речи иротив, али мати распита за све и тако Иво> мораде да каже чија је кћи његова заручница. II отац и мати не могаху довољно да се начуде таком случа.ју и наравно кабулише и благословише. У томе стиже и писмо из Лесковца. Иво га отвори једва дишући и поче да му разрешава садржину. Беше написано невештом руком: очевидно Ашин-агиница наје могла наћи бољега писара. Не беше много дугачко, али за Ивана пуно ужаса. Ашин-агиница га зове да похита неодложно у Лесковац, ако је од речи и ако не мисли да му злато умреод туге. Од како .је отишао из Лесковца, Турци их једнакочувају и једва је улучила прилику да испрати ово писмо. Зулумћари јој не да.ју да се макне из куће и присиљавају је непрестано да се исели с њима, претећи, да ће је си-