Отаџбина

С Е Љ А II К А

533

— Оћу мајко. — Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж. — Добро мајко. — Па ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана *ги ћеш га исиратитн. — Оћу мајко. — То ти је пос'о за јутра. Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш иомагати редари у свему н надгледатп децу... Мораш бити увек чиста и уредна јер — наша је кућа украј пута — пи треба сваког дочекати па ко био — да био, — разумеш ? — Разумем мајко. — Наша је кућа до данас била прва у селу — ја оћу да и од данас буде! — II биће мајко ! — У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати. То ти је пос'о. — Све ћу радити мајко ! — Још нешто ћери !.... Од кад сам ја овде, у нашој је .кући мир и слога. Ја оћу да и од данас то буде. Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово и оно.... •Све се мора претрпити.... Ако ме аослушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!.... — Послушаћу те мајко ! — Е, добро ћери !... Оад знаш што ти је пос'о — па тако ради !... Него, Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш. Ћери моја , поучићеш у радовима и моју Миленију... Ту старица поста њежнија. — Оћу мајко, што год знам ! — одговори Анђелија радосно. Старица је пољуби у образ а она њу у руку. — Ајде ћери, поли ми да се умијем ! Анђелија јој поли.... Мало по мало почеше се дизати и укућани. Анђелија однесе обућу свекру.... Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима -- па шта је она и могла друго тражити и желети него то !... VIII. Анђел»1ја отпоче радити. Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.