Отаџбина

534

С Е Љ А Н К А

Живана викну. — Чујем мајко. — Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку. Тамо мора бити успремљено и намештено за госте. Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак. Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе. 0 прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише. Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била. Живана дође за њом у конак. Зарадова се старица кад виде Анђелину уредбу. — Тако ћери, сад ми се допада ! — рече она. Анђелији срце препуно. Она је трчала од ствари до ствари ко челица од цветка до цветка. Оам рад даваше јој уживања а похвала Шиванина дизаше је у небеса. Осећаје њене мог'о бп сравнити са осећајем девојчице кад први преглавак изради, пли, са осећајем ђачнћа кад прво слово напише. Она је трчала и дал.е. Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је. Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде. Сву је децу умила и очешљала. Она трчаху пко ње к'о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак. Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка итд. па их је тим именом звала. Деца су је много заволела. А зар око деце треба много устајати и умиљавати се? . ..Јок брате!.... Ти њима осмејак — они теби душу.... Око подне дође чича Стеван са кметом. Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку. Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи. Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван рече: — Иди-де, дијеге, види што год ручка. Она се поклони и уступаше корак по корак у назад клањајући док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно. Кмет рече: — Добра ти сна! — Добра. — Уме и да се влада, и да услужи, и — шта оћеш. — А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван. — Ла; знам Илију. Ноћио самједну ноћ код њега кад идох у Митровицу. Честит човек !