Отаџбина

566

АНТРОПО.ЈОШКО-КРИМИНАЛИСТИЧКА ШКОЛА

ако јо и оно у очима бољих ираваика много од своје важности изгубило. На противнички прекор. да је чудновато да ова школа, која с правом ничега заједнпчко^а нема, намеке овоме своје назоре, одговарају њени заступници. „Ко се против тога буни , што се судски лекарп баве медицином и антрополози антропологијом, да би отуда извели корисне закључке за право, тај заборавља, да су се па сличан начин бавилп хемичари пндустријом а механичари хидрауликом и да је баш на тај начин дошао Бокло до правог иеториског истраживања, унесав у догадању сувопарну повесницу краљева и година, науку о народној нривреди, упоредну анатомију, Физиологију и етнологију. 11 Антрополоижа је школа, -као што смо већ видели, обратила нарочиту пажн.у на утицај климе у стварању злочина. Пребацило јој се да она том самим обара цео казнени снстем. Њени поборници одговарају. »Ако је казн. закон непроменљив , то долази отуда , што он није стваран с довољно увиђавности и погледа у људске одношаје, као што .је то требало да буде, — п баш с тога што он стоји у противностима с наравима, објашњују се многобројна ос-лобођавања , која у стварп стварају поред постојећег нов закон, а која се објашњују утицајем којп има клима над наравственошћу." Тако схвата порота у јужн. пределима поједине преступе сасвим друкче но у северним. Непрактичност досадањпх гхравних школа потпцала је и отуда , што је нравник из сопственог психолошког и наравственог »ја 1< изводио закључке за иаравствено, болесно — од његовог сасвим различно — прсступниково „ја, с< чега је резултат био : сасма погрешни закључцн о преступнику. М'а какав се суд изрекао над свим радовпма ове школе , толико јој се не може порећи, да она противно досадањим школама истакла место силогизма посматрање, а место метаФизике анатомску антроиологију и Физиолошку психологију , на место хипотетичног, узрочном закону противног учења о слободној вољи, психолошку одн. органску неопходност датих појава воље код човека у опште, а код прест\пника посебице. На место претераног мекуштва и попуштања према преступницима, ис.тавља она добро прорачуиато заштићавање општих пнтереса, чувајући се ипак да у тој својој ревности не ладнс у крајности старог и средњег века. Признајући и водећп рачуна о идеално- наравственој човековој одговорноетн, као основи казненоправне одговорности, ипак се тим већма држи стварне одговорности, сматрајући казну као нужну последицу права на самоодбрану. Отуда она прн бирању казн. средстава гледа искључиво на целисходност и опробано дејство, а отуд она полаже већу пажњу предохрањујућнм средствима (борби против пијанства, озбиљној контроли про-