Отаџбина

А.НТРОП0ЛО1ПКО-КРИМИНЛЛИСТИПКА ШКОЛА. ббТ ституције, заштитп радника нарочито малолетнпх и т. д.) но самој казни. Ова школа има већ и по томе оспован изглед на успех , што се оиа — противно својим старијим другарицама — не сматра непогрешивом, већ сваку мисао, која јој се као неправилна и нецелисходна покаже, напушта и замењује бољом, па макар ова од куд долазила. Оелабађајући се тако од свбјих погрешака, постајући увек практичнијом, њој је пошло за руком, да свој глас и при стварању нових законика с успехом иодигне. Повесница последњнх година показује нам, да су многи од предлога и захтева ове школе, не изузимајући међу њима ни оне, које су противници највећма нападали, међу одређењима новпх законика или већ заузели угледно место или ће га у најкраћем року заузети. За ово нам дају довољно примера сви европски новији законици.') Ломброзу се пребацује, што говорн о »преступничком типу 1 ' кад га он сам тек у 40 на 100 осуђеника налази. »И ако број 40%. вели он, није за презирање; неприметни прелаз од једног карактера к другом примећује се код свих органских бића, шта више и између појединих врста. Ово се с понајвише права може узети у антропологији, где изгледа да индивидуално усавршавање потире чист тип. Тешко је н. пр. наћи 5 италијанаца на 100 , који би имали потпун тип расе; остале познајемо тек пошто их са странцима упоредимо. Па ипак нико код последњих неће порицатп италијански тип. ;( Појам „тип к ваља по Ломброзу узети исто онако као средњи број у статистици. На примедбе Тардове да Ломброзо пориче п најмању аналогнју између преступника по рођењу и суманутог (аНепе) као и да меша првог с наравсгвеним болесником (Гоч тогаћ губећи из вида атавизам, који нема ничега заједничког с болешћу 2 ) одговара он, да ту нема нротивречностп, јер наравствени болесник нема ничега заједничког са суманутим, он управо и није болесник већ наказа (сг&Ип) ■у наравственом осеАању. Стара правна наука се ограничавала на тумачење текста постојећих закона, нова школа је ставила себи за задатак да изучи преступника као таквог. На томе путу она је догпла до закључка, 11 Ми помнњемо само законе против злоупотребе пића у Фраипуској, Холандији, Швајцарској и Немачкој, брачни закон у Немачкој и Итадијп, закон о побољшаљу раднпчког стања у Немачкбј и т, д. 2 ) ТагДе О. СгнитаШе сотрагее. Рагт (А1сап) 18 86. Тард поставља сам следећу разлику: «сћег 1е 1ои ГдссотрНвветоп! тете с1е Г ас(е <ЈеНс(исих е-<1 1е сђег' 1е сг1тјпе1 се п' ек(: с[и' ип тодеп сГ о1)1епгг ип а.и1ге асап1аде, ауап1а§е арргесје аивв! ћјеп раг 1е р1ив ћоппе1е ћотте (1и топЈе."