Отаџбина

НАШЕ ГИМНАЗИЈБ

585

принела оннм грким п.шдовима на које класичдри показују као на плодове реализма , а реалисте опет обрнуто , као на плодове класицизма. Обе стране нризнају да има недаће у нашим гимназнјама, само се разликују но гледшпту са кога полазе у посматрању. Погрешка је, дакле, извеспа само се није по све на чисто са врелом из кога проистиче. Класичари с правом показују на најживљу рану на телу горњих наших друштвених слојева, — на владу егојизма у најцрњем смислу, и оскудицу родољубља и самопожртвовања, и све то опет приписују реалним студијама и рачунском меркантиљном васпитању. Оа своје стране опет реалисте то исто наглашавају, али све то приписују лудом класичком патријотизму без икаквог рачуна. 1 ) Ко дакле има право ? И једни н други, и опет ни једни ни други. У нашем спољном животу владао је вазда претеранн нерачунски класични патриотизам 2 ) а наш се опет унутарњп живот вазда руководно с претерапим меркатиљним реализмом. То је Факат, који нам и историја и искуство наших дана сведоче на сваком кораку. А са свнм је друго питање да ли, и колико те недаће вал.а бацити на врат реалнстичком и класичком нашем уређењу гимназиском. Гимназије су доиста такви заводи у којима, у главноме, стече целокупно образовање сва наша ннтелигепција, која рукује чародним нословима. Па је по себи јасно и разумљиво, да ће много наш јавни живот и спољни и унутарњи зависити од уређења н радних снага тих просветних завода. Тај Факат нико не сме порицатн, али се тако исто не сме порицати, да само уређење, сама организиција гимвазија неће вредс-ти ништа , ако нема у заводу живог начела те организацнје , ако наставници и васпитачи ннсу дорасли да буду угледи и вође омладине ко.ја се у њима васпитава. На ту недаћу не помишљају ни класичари ни реалисте кзд говоре о реалнзму и класицизму. За класично васпитање ваља непоречно класичан наставннк, а у нас је просеком сама средовност која се ни мало не уздиже изнад обичног живота и обичних навика најобичнијих људи. За реалистичко васпитање и наставу ваља опет ') Пиоац би добро учинио, да нам објасни, шта треба да ое раауме под тим „лудим класичиим пагриотизмом без икаквог рачуна? 8 Прнм. РеФ. 2 ) II ово ће бити нека врсга онога ( ,класичног натриотизма" под бр. 1. само нешто блалка од онога, јер онај је «луд,» а овај само »претеран.» Вал >ало је то тврђен .е ма и једнпм Фактом из нашег »спол.ног 1 живота и доказати. Прим. РеФ.