Отаџбина

630

II А ПГЕСТОЛу

Еберхард лежаше у кревету са главом на нагомиланим јастуцпма; он гледаше оне што улазе у собу као да су то прилике каквога сна. — Еберхарде ! Од срца се радујем што те опет видим рече Гунтер. На лицу болесниковом задрхта нешто ; стаде отварати и склапати очње капке, покуша да пружи руку своме пријатељу али она паде немоћна на јоргин. Гунтер узе ту руку н задржа је у својој. Прма стајаше неиомично ; није могла ни речи да изусти. —- Како вам је тата ? — уиита Бруно. Као да је пушка пукла порсд његовог увета, Еберхард се трже и стаде даватн знак да Вруно изађе из собе. Ирма паде на колена поред кревета. Еберхард стаде пипати њено лице уздрхталом руком која се овлажи од аених суза, али на један пут Еберхард трже евоју руку , као да се дотакао' некакве отровне животиње, окрете главу и прислони чело уз дувар. Тако је дуго лежао. Ни Гунтер нит Нрма рекоше једну реч. Пздаде их глас пред оним коме беше говор одузет. Еберхард опет окреру лпце и нежннм знаком показа Ирми да изађе из собе. Она оде. Гунтер оста на само с Еберхардом. После растанка од тридесет година беху пријатељи опет заједно, Еберхард иревуче Гунтерову руку преко својих очију па онда затр^се главом. Гунтер рече „Разумем. Хтео би да плачеш па не можеш. Разумеш ли што ја говорим ? а Болесиик климну главом да разуме. — Е, онда замисли — настави Гунтер, и његов глас имађаше у себи пуно оживљавајуће снаге — онда замисли да време у коме смо раздвојени живели, иије било дуже од једнога часа. Наша мера за време није обична. Сећаш ли се како сн имао обичај да у тренутцима узвпшепим рекнеш : Оада смо опет живели читаве векове? Испрекидано трзање наста на болесниковом лицу, исто онако као кад човек који плаче, помисли нешто пријатно, па хоће да се насмеши, а не може. Еберхард покуша да пише прстом по јоргану. Гунтер се мучио да нрочита те знаке. Болесник показа један сто на коме беше књига и рукописа. Гунтер их је доносио редом. Болесник не беше задовољан, тражпо је друго. Најзад Гунтер донесе иекакав сашивен руконис. На корицама беше написано »Ослобођење, спасавање себе самог." Болесник климпу радос(ЈО као да поздравља некакав сретни догађај. —• Ово си ти сам нисао. Хоћеш да тп читам ?