Отаџбина

НА ПРЕСТ0.1У

631

Болесннк брзо климну, Гунтер седе на кревет па стаде чнтати : л 3а онај дан, и за онај час када, моја свест хоЛе да иомркне, нека ми ово аосветли." „Ја сам увек у себи размишљао. Хтео сам да схватим шта сам ја без обзира на извесно време, на нарочито место и на нека Факта. Ја назирем шта сам, али не могу то да задржим. Кап росе затворена у срединп некакве степе. „Има часова у г.ојима сам ја ндеал , а има других у којима сам карикатура своја сопствена. Како да појмим стварну сушност? Шта сам ја ? »Ја признајем да сам нешто што припада васиони и вечности. »Када то схватим — то су блажени тренутци који постану и читави часови — онда је све сам живот , онда нема смрти ни за мене, нити у опште у свету. „Када будем умирао, желео би да ми буде тако јасно, као што ми је сада, да сам ја у Богу и да је Бог у менн. »Нека религија има за се тонлину осећања и сјај уобразиље — ми имамо јасно схватање, које садржи у себи и осећање и уобразиљу. „Често, у пемирне дане, када сам хтео да приморам оно што је бесконачно, да ми даде рачуна о себи, чинило ми се као да се распадам, растварам, растапам, као да ме неетаје, Хтео сам да знам: како је Бог ? „Оад имам одговор нашег учитеља : Ми немамо никакву чулну слику о Богу, али ми имамо јасну мисао или појам о њему. »Она стара изрека : ти не треба да градиш никакву слику Божју — за нае значи: ти ниси у стању направити никакву слику Божју. Свака је слика нешто ограничено, а појам о Богу, то је појам неограничености. ,,Ми се морамо замишљати као један део Божији — учи Ониноза. „Мој дух, трудећи се да схвати целину, појмио је шта значи изрека : људски дух је део Божанскога духа. „Из вечно узбурканога мора појави се једна кап, сунце је обасја и просветли за једну секунду — коју зову седамдесет година па онда се та кап опет изгуби у мору. »Поједини је човек у неку руку мисао која стаје на праг свести о Богу; чим умре тај човек, он се загњури опет испод тога прага свести. Али он никада не пропада, он је увек у вечности као што свака мисао живи у својим последицама. »Када скупим у једно много и разиостраних таквих божанскнх појмова, и назовем их народом, онда цео народни ђеније ступа на праг свести, чим се тај народ попне на висину иеторије.