Отаџбина

С Л И В Н И Д А

657

Таушановић 1 ). Кад на један пут, без икаква узрока буде наређено од команданта дунавске дивизије да се наши из Пирота аовуку. Вероватно је он то наредпо за то што су му се она два батаљона на Сарлаку распрштала од неколико добро циљатих бугарских топовских метака, али је дунавски дивизијар лако могао вратитп та два батаљона да је хтео, но он беше још раније наредио те је цела његова артиљерија напустила положај и отишла на брда више Пирота, тако да у моменту, кад је артиљерија најнуо/снија била, није више било ни једног јединог дунавског тоиа ту, него се морало наређивати да шумадијски артиљеријски пук из позадности дође и тај положај заузме. »Кад су наши почели из Пирота одступати, кољичкн бригадир, којн је био у штабу команданта нишавске војске, изјавио је да би томе требнло на аут стати, но команданг нишавске војске одговорио је: »— Шта Иу ја? То је тако сигурно наредио командант дунавске дивизије! — « Само за тренутак да прекинемо причу г. Прапорчетовића, да се мало зауставимо код тих неколико судбоносних речи команданта нишавске војске, јер о њиховој аутентичности не може бити сумње кад их је пуковник Прапорчетовић унео у званпчну релацију, а то неколико речи боље карактеришу нашега главног командапта у пиротској битци, него читава књига. Дакле г. Топаловићу ви би, н ако не по својој иницијативи, јер ви је нигде дотле нисте иоказали, али бар по предлогу коњичког бригадира наредили да наши не одступају из Пнрота, који су на јурпш узели, кад нема никаквог паметног узрока за то одступање, ви би то наредили као што сте отоич, на предлог г. Хорстнга били наредили одстуиање целе војске, али сада не можете, јер је то напуштање Пирота без борбе »сигурно наредио командант дунавске дивизије"!... Па ко је онда командант »сједињених дивизнја,« Топаловић или Хорстиг? За што командант целе једне армпје потчињава своју вољу и своју памет вол>и једнога свог потчињенога команданта? Ваљда за то што се г. Топаловић за кратко време својега командовања нишавском војском већ изобила уверио, да је г. Хорстиг најбољи ') Како, при којој акцији, кога ескадрона је рањен тај Офнцир, шта су у опште раднла та наша дпа ескадрона у Ппрот? О томе ни речи, као да се таква акција у којој један официр буде рањен свакн дан дешавала нашој коњичкој бригади, као да то није јгдини Официр на 8 брпгадннх п 3 дпвизијска ескадрона којп је рањен. Али овај се барем помпње. А г. Хорстиг и не иомиње јунаштво мајора Ванлијића којн је, и ако рањен, јурио напред докле иије добио још један бугарекн куршум... 43*