Отаџбина

С Л II В Н И Ц А

663

струже лп струже низа етрме стране. Кажем г. Савп да иостави три трубача да дувају непрекидно што жешће могу »десно крило напред. 4 јер од гњиланских винограда појавнло се до два батаљона по свима Формама бојнога строја. Неколико бугарскнх јогунаца, заклоњених од нас грдним камењем држаху се још на оном удољу што се обра зује на северној странп посред Сарлака. Али кад им се примакоше с лица они наши стрелци од Гњплана, а ми их с бока почастисмо још неком десетином, онда и од тих јогуница што оста живо, наже у дивљем бегству к Пироту. Стрпаше се нзмеђу града и Сарлака п ту их последњи пут Савина чета почасти једним плотуном. „Сарлак беше очишћен од Вугара. »Доцније ми је причао поручик Булић да је на Сарлаку затекао доста Бугара. мртвих и међу њима једног дебељка официра и сви 6еху ударени с њихове десне стране. Али је ово бочно дејство морало п бити страшно, јер су по заповести г. Цинцар-Марковпћа још две чете, поред Савине, дејствовале у истом правцу. »Кад код Савине чете нисам нмао впше интереса да останем, пошто је она извршила свој задатак, а борба се међутим развила пред Фронтом нашега положаја — то се кренем на ту страну. „Други батаљон Х-ог пука одступао је к Провалији, са Прћевца противнога виса, што се дпже између Нишавске и Градашнпчке долине , на левој страни ове последње. Непрнјатељ га је гонио , а у долини градашничкој појавн се н непријатељска каваљерија. У томе тренутку ја нађем г. пуковннка Бшшчког са впше официра на друму, баш на узлазу на Провалију од Пиротске стране. »Он посматраше ситуацију. Прнђох н пристојно га замолих да дејствујем четама првог батаљона Х1-ог пука, које њихов пуковскп командинт беше распоредио на странп према Прћевцу, те да заклоним одступање наших. »— Молим вас — осече се г. пуковник на ме — немојте да се мешате у туђа посла ! »— Ја, господин пуковник, разумем та посла, за то вам понизно предлажем.... »Но још и не доврших реченицу, а бугарскп плотун просу кишу куршума на друм на коме ми стајасмо. »Штаб сигурно беше већ нроучпо стање, и да не би дангубио око мојих разглаголствија, жнво оде пут Нншора .. »Ово поступање само ме је ожалостило, али ме није нагнало да стрпам сабљу у ножпе и да напустим бојиште. Мене је срце болело гледајући пред собом несрећни Пнрот... Тим људима чије је куће до темеља затресла злосрећна експлозија у градићу, нреко чнјих глава и имања сппље смртоносна ватра братска и непрнјатељ-