Отаџбина

С Л И В Н И Ц А

665

жећа да сам и сам рањен јер бејах попрскан крвл.у по лицу. Стаде ме сећати на децу. Ја одох своме другу Цинцар^-Марковићу. Он ми рече: » —Ти Тошо канда хоћеш силом да погинеш. Ако је за ваЈду доста си урадио. Хвала ти ! »Борба се грозно таласаше. На нашем десном крилу (целе војске) јасно смо видели како је јуначки одбијен први непријатељски јуриш, и у души се силно зарадовасмо. »— Вравос честити Дринци ! — викну Мита у патриотском заносу — Алал вам вера ! — (< »Али та радост не потраја дуго. Кроз троугласте масе бугарских бегунаца , помолише се нове одморне колоне непријатељске, и оне просуше тако страшну ватру каква се не да ни замислити а камо ли исказатн, и наша пушчана ватра умуче на један пут као пресечена. » — Вог и душа осташе наши без једпог Фишека! — престрависмо се ми. »У центру, између Пирота и Бари-ЧиФлика појави се с наше стране једна танка модрикаста ватрена линија, али и она усахну после неколико мииута. »На левом крилу пужају се две непријатељске колоне уаа стрмен над клисуром Градашничком према Нишору — журе се да нас надкриле. А ми се отегли, ми се растегли, без топова... без... »Збиља, без топова! А Бугари нас бију брдским топовима са чука, а пољским из долине нишавске. »Митина се трупа непомично држаше, но као да јој непријатељ спремаше »шах мат' ( не с лица на њу, него од Нишора, преко другог, коњичкнм скоком. »Он је у току борбе писмено захтевао од пуковника две батерије за свој положај — али није их добно. »Ми се разговарасмо о могућности одступан.а на Будин Дел. И када ја руком показах Жуковски мост испод Будин-Дела, који је у последње време подигнут ради пиротских винограда, он беше радостан и сагласан да са својим пуком заузме тај красни позадни положај. »Ова одлука мора да је спречена с више стране, јер при растанку с њиме он доби налог од команданта да одстусга. »Имао сам у резерви једно бугарско кљусенце. Узјашем га и упутим се Нишору. »Не знам које је доба могло бити кад сам са чича Војином приметио дивизијски штаб на путу од Ншиора ка Оопоту. »Пожуримо се те пх стигнемо.