Отаџбина
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
671
новије време најомиљенији предмет изучавања" Соп§:ге8 1и1:егпа1Јопа1 <1е Геп8еН>'петеп1. ВгихеИев 1880. Еаррог(; ргеИтЈпаЈге Ие М. А. Моепв, Јпзрес(;еиг е( тетћге Ие 1а зесопде Оћатђге к 1а Науе р. 71 Карић. Физнчки земљоиис. Предговор другом издању. Стр. Ј. Међутпм ова је наука у другим образованим земљама далеко одмакла. Она је својом важношћу н коришћу прокрчила сама себи пут и заувела угледно место не само у нижим п вишпм разредима средњих школа, разнии стручним заводима као: академијама војеним, учитељским школама, земљеделским школама и т. д.; већ и у највишим заводима за образовање, уииверситетима. А број радника на овој науци врло је великп тако, да мп нисмо у стању, у овом кратком прегледу ни најважније да поменемо. И при свем том што ова наука етоји високо п заузима тако угледно место својом важношћу и коришћу међу другим наукама, ипак ми немамо до данас ни једнога књижевног радника, који би се искључиво бавио овом науком, који би бно »специјалиста« ; а наша велика школа — српска академија наука, нема ни до данашњега дана свога сталног проФесора за географију, већ је, као хонорарнп проФесор, предаје један иуковник, који се овом науком бави само после службених послова у »часовима одмора". Ово не треба коментара. А сад после овога краткога прегледа геограФ ије у нас да пређем на саму ствар. Прелазећи на геограФију г. Карића ја ћу ићи редом, т. ј. прегледаћу прво I на II и најзад III део његове геограФије, заустављајући се на сваком делу, износећи добре и рђаве стране, и тек пошто пређем све делове но наособ, изрећи ћу свој суд о целом делу, казавши уједно може ли оно бити »учебник« за ученпке наших средњнх школа.
Земљоаис за ниже разреде средњих школ а. I део. Тоаски земљоаис. По најновијим изворима написао професор В. Карић. Четврто поправљено и попуњено издање са 10 слика у тексту. Београд. штампарија српске напредне странке. 1886 год. »Тонски је земљопис основа ове науке; он стоји према њој као граматика према целокупној књижевности једнога народа.'- 11 ) 0. Ревсћећ Ето тако вели о »топском земљопису" један од највећих и нај' озбпљнијих радника на нољу географије — Оскар Пешел, и г. Ка') В, К&рић. 1 део Тоаски земљоаис. Из »редговора другом дању. Стр. 3. ОТАЏЕИНД КЊ. VIII. 72-ГА СВ. 4 Л