Отаџбина

670

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

међе и т.д. или имена планина и њиних врхова као : Хималаји, ТијанШан, Јинлинг, Кинган, Катламба, лупатске планине и т.д. или : Давалагири, Гауриеанкар, Чоруло, Попокатепетл, Илимгод, Хокер и т.д. Од таквог учења ГеограФије, без карата, глоба и осталих геограФских справа, разуме се, да се нншта вајдили нисмо, јер је учење голнх имена, без икаквих интересантности, морило памтење дечије и стварало код ђака уверење да је геограФија најтежи, а уједно најнекорпснији предмет. Кад се уз то дода, да су учебници бпли скоро нпкаквн, написани често врло тешким стилом, као г. Драгашевића географија, онда се тек може разуметп мука ђачка. Тако је предавана политичка, а тако и математичка и Физичка географија. Наука која је тако рђаво стојала у школи, није заузимала боље место ни у књижевносгн нашој. Њоме се није ни један наш проФесор »искључиво« бавио, већ само узгред. Па и такпх људи број је врло мален. Крстић, Зечевнћ, Драгашевић, Ђ. Мишковић, ето то су имена људи, који су се, поред осталих послова, бавили и геограФијом. Ну и они су се бавили једино политичком геограФијом, дакле само једним делом ове науке, изузимајући Ђ. Мишковића, који је написао »математичку и Физпчку географпју". Највећи је пак радник на овој науци г. Драгашевић, кој.1 је чувену Сајдлицову геограФију: „Гећгћисћ с1ег Оео§тарћ1е, С: атбззеге Аив^аће, 1 »прерадио« т. ј. тако осакатио, да прерада г. Драгашевића није ни принети доброј, ваљаној и чувеној Сајд.шцовој геограФији. Па нпак су скоро 10 год. црплн све знање из геограФије, ђаци српских школа из те тако осакаћене прераде г. Драгашевнћа, па су по свршетку школа са истим знањем долазили да предају ту тако важну и корисну дисццплину, као наставници наших средњнх школа. А да онај ко незна не може ни другога научнти о томе збора нема. И да нису 1 874 г. уведени лрофесорски испити, за наставнике средњих школа, геограФија би и даље остала забатаљена, а предавали би је и даље »катихете.« Ето тако је стајала код нас наука, о чијој би се важности и користи могло много написати, која је корисна за свакога, ко хоће да се зове образованим, н о којој Тћеос1ог Виу у чланку »2иг \УЈес1егаићчсМипЈЈ егвсћиМеНег Аи^опШеп« вели: »ми би тежнште целе на ставе померили у земљопис ; сви други предмети ваљало би, да од њега полазе и њему се враћају. На вишим ступњевима наставе овоме би предмету требало дати половину од укупног броја часова, 1 ) а интернасионални конгрес наставе у Брисељу за исту науку вели: »Земљопис, наука од таке огромне важности, ао друштво, постао је у Ј ) Карнћ. Физичкп земљопис. Предговор другом издању. Стр. 3.