Отаџбина

678

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

нику „полетарцу", тако се што ни пошто пеће нити сме подметнути једноме државнику, као што је наш г. писац. Отвар је дакле јасна. Књига је писана у намери, да у појединим питањима даде поуке и објашњења сада, кад се и у нас ради на „пајбољем облику владавине«. Највећи умови, за које повесница зна, бавили су се гштањем „о најбољем облику владавине.« Ако је истина, да су Адам и Ева први створови рода човечијег на земљи, онда се с нзвесношћу може уаети, да су они још отвориЛи ово питање. Оиог дана, кад су се људи разумом почели одвајати и разликовати од других животиња, искочило је неизоставно иитање: како да живе и шта да раде, те да им живот буде што лакши. Истина, они онда ово гштање нису расправљали у иолитичким а још мање у повременнм листовима, нити су се ради тога скупл.алп у зборове. да све из оспова претресу, већ су на решење упливисали с једне стране природни нагон, а с друге стране прилике у којима се живело, и борба која је имала да се са свима природним елементима издржи. Није чудо, што нам о свему томе нису оставили ништа „написмено". Но оставимо њих, њихова размишљања тешко да би што данас помогла. Нама не могу ни од какве користи бити ни египатски ни индиски мудраци. Па и сами велеучени Грци Аристотело и Платон, кад нам пруже своја чувена дела о најбољем облику владавине, чине то с извесним устезањем, с извесном резервом, као да би хтели рећи : ево вам, ми смо тако мислили; то је било најбоље, до чега се у наше доба могло доћп, а ви сад гледајте, како ћете. Чак и његови чоследници, како Цпцерон тако и Тома Мор, како Овен тако и Сен-римон па и сам Тома Кампанело протрли би руке п смирено приметили, да су они у своје време онако мислили, а кад би сад требали коју да рекну, мора ли би најпре мало опет ироживети овим нашим грешним, земским животом. Не само то; преместите Аристотела из Грчке у Шпанију, Русоа из Швајцарске у Русију а Овена из Енглеске у Турску, па им онда ставите питање „о најбољем облику владавине", они ће слећи раменима, погледати вас једном у очи опда у земљу, и рећп да вам они не умеју одговорити на питање. Онп вам то морају рећи, јер би иначе варали и вас и саме себе, јер се »о најбољем облику владавине" не може говорити 111 аћа^гаск). И доиста, ни једаи вам од овнх великих умова тако и не говори, већ сваки од њих изражујући своја мпшљења гледа у првом реду на крут и државу где сам живи. А друкче није ни могуће' 0 тога превод оваквих дела има само онда смисла, кад она престављају умовање какве величине првог реда, и е тога ћсте видети, да оваква дела читају само стручњаци, п то не толико с тога, да из њих у првом реду извуку поуку за садашњост, већ нарочпто с тога, да виде како се у старијим временима,