Отаџбина

680

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

у руко Платона или Цицероаа, ви видите да у целом разговору влада извесна жнвост; расправа иитања се води тако, да се читалац заинтересује за једну или другу страну. Ништа вам од тога овде нема. Разговарачп су г. Опасића (одн. Корнелови) проете мумије, из чијих уста излазе као кроз какву вештачку цев монотоно дате им речи, онако монотоно као што каиља за капљом пада с извесне стрехе после кише или после отопљавања снега. Читалац се умори после треће стране, и само, ко је осуђен да књигу до краја прочита, као по Богу ми, тај што но веле зажмури, јури напред, па шта му да Бог. Али и то јурење је опасно. Пут је тако џомбаст, да би се човек огрешно, ако пзишав на крај не би припалио свећу светоме — Вартоломију. И то је оно, у чему мислимо да је г. Спасић на сваки начин у назатку. Ми просто не можемо да верујемо. да је језнк у његовим досадањим радовима овакав био. Видите на сваком кораку, како он подлеже упливу страннх језика. Ми наводимо овде тек неколико примерака, да се не рекне, да ма из кога узрока онако тек од ока говоримо. Тако одма стр. 4.(21) »наука, којој ја аравим замерке « (м. краћега: замерам) или на 5, >,Ни један паметан човек неће порицати утицај навина и удружења у политици, или неће пробати да поступа еа друштвом живих људи као са каквом мртвом машпном«. На 8. стр. читате следећу реченицу: »Сразмера човекова рода, која се управља републ. установама, веома је мала, и извесно је да није никако невероватно ако узмемо, да ће и овог малог изузетка са свим нестати«. Ја бих се радовао, кад би ми ко могао да разјасни ово (37): »и без поделе суверене власти на једно тело, с%ободиа владавина не може постајати«. На сгр. 39. читате „С помоћу њих.. и т. д. и на стр. 59. .. »што су историчари о Франц. револуцији од 1789-те, већином или краљеваца или реаубликанаца присталице". Шта значи опет ово (69): »Да су старе установе и старе владавине доаустиле да иостуано нестану под паметним утицајем просвете... свет би био поштеђен од свих крвооролића и т. д. Стр. 73. »Аристотело налаже, да је олигархија у опште од кратког живота об шк владавнпе« или 78: »Твоје мишљење меша аристократију као ред са аристократијом као облик владавине" са свим су обичпа појава. Г. писац пише »њихова појава« а од тога истог прави у множини: »њихови појави' 1 . Он вели на стр. 34: »Такве царевине, као што су Асирска. и Псрсиска у старо доба и Хине и отоманске аорте данас, никад није иостојала..."- Код г. писца Је богпња правде мушкога рода. Он пише (77) »Ја се бојим Немезиса Јакобинства». Он пише дал.е (80). „Гридес Гирана у Атини«. На стр. 131 видим чак и некакву »ногу савршене једнакости«. Он пише,- демократа, аристократа, али поред ових речи не може да трпи и монархисту већ за