Отаџбина

ј4.вна говорница

681

њега вели да је »монарх«. Али мн овде наилазимо и на неке новине у нашем језику. Тако ћете ретко где на другом месту наићи на »мноштвено гласање'' (88) или на какво ,.предложење" или оиет на какву » манљиву надмелост" итд. итд. Треба ли, да сад помињемо како ни благонаклоне »штампарске погрешке® нису изостале, и ако је књига тако рећи прештампана (најпре је изишла у »Српским Новинама«}. Ми смо били у свом извођењу и сувише кратки. Томе је нарочито узрок скученост простора на којн може полагати право »Разговор о најбољем облику владавине« у овом часопису. Мислимо да нас нико неће рђаво разумети. Поред тога молимо да се још само ово има на уму: иаша књижевност је још у свима сеојим гранама сиротна. Њој је сваки рад добро дошао. Људи који у њој нису нови, а који имају још воље и способности да јој послуже, заслуЖ УЈУ свако признање. Први пак услов, који ваља испунити па да се на једној књижевности може што с успехом радити, тоје, да се њен језик темељито изучи. Коме је тешко да то сад још једном почпње, тај нека замоли каквог свог пријатеља, да му језик поправи пре но што дело д& у штампу. Кад се узме на ум, да код других народа и најбољи писци дају своје радове пре штампања на преглед стручњацима у језику, онда ће се моћи лако појмитн и умесност ове наше иапомене. 8. Нов. 1887. Монаково. Мкл. Р. Веснић.

ЈАБНА ГОВОРНИЦА 1. Госиодине уредниче, И ако нешто касно, мислим да ће бити потребно, да се у вашем цењеном часопису сада наштампа ово неколико мојнх редака, задржавајући себи право, да касније, кад ви будете завршили опис целог Српско-бугарског рата, изложим моје исправке на ваша казивања и и поједине досетке, у колико нису тачне и објективпе, а тичу се мога рада и дринске активне дивизије, којом сам имао част командовати у последњем рату. Ова моја молба односи се само на два писма, штампана у Децембарској свесци „Отаџбине« за прошлу годину, а нод насловом: »Ко је наредио одступање са С.швнице«? (стр. 134—138).