Отаџбина

682

ЈАВНЛ ГОВОРНИЦА

Тамо се у другом писму ве.ш, између осталога: »а кад је Јоца ПетровнК добио Краљеву наредбу, он је, у договору с Атанацкови&ем и Мишкови&ем, противно њојзи, заповедио иовлачење трупа на границу Србије« (стр. 137). Овај је навод, односно мене, по све неистинит, јер ја, у то време, нити сам видео именована два ОФицира, нити сам се са њима о томе питању споразумевао. Ако је писцу »писама« и све остало »поуздано«, како он вели у почетку. II писма. — као што је овај навод, онда се томе гшсцу нема млого да завиди; али опет желим да покаже, из »каквог је извора црпео своје наводе«. Ако су г. г. Нетровић и Атанацковпћ вољни за оваке изјаве, уверен сам, да ће потврднти моје речи. Овде сам се дотакао само крупнога питања »повлачење на границу«, а другом приликом и у скоро показаћу, у колико су верни и умесни и други наводи, који се тичу мога рада у Српско-бугарском рату. Ваш поштовалац Јов. Мишковић ПуКОБНИК. Врло радо ћемо штампати сваку исправку г. пуковника Ј. Мшиковића. Што ће он у опште морати ди их ппше, то је његова кривица, јер ја сам толико претпостављао да један ђенералштабни пуковник напише историју иашег последњег рата, да сам му нудио цео мој рукопис »Сливницу« да га употреби као грађу. Али он нити је примио ту понуду нити је мени хтео да даде мало више грађе за дринску дивизију, те за то је њен рад најнепотпуније описаи у моме делу. Др. Владан.

9 Госиодине уредниче, У последњој свесци »Отаџбине« штампана је критика г. Симе Лозанића. на моју Хемпју за више основне школе. Благодарим г. Лозанићу што је ту књигу прпказао читатељима »Отаџбине«, јер ће напомене његове обратитп пажњу оних, који се том науком баве, н сами ће огденити које су од тих папомена умесне. Остављајући да о тој критици и мојој књизи, чптатељи изреку свој суд, а нарочито они, који по тој књизи предају, мени није могуће да прећутим ово: Г. Лозанић напомпње, како је тешко помирити науку с њеним популарним излагањем, и ретко је коме то испадало за руком. Же-