Отаџбина

НЕБО И ЊЕГОВ ОКЛОП

јесте наша земља, друго је месеп, а има њих још и више, као што ћемо мало час видети. Из тога дознали смо да по небу има тела која светле својом светлошћу и за то се сва та тела зову сунца или звезде. Такво је самосветло тело и наше сунце као и све остале звезде. У другу групу долазе тела мрачна , тамна, која не светле својом светлошћу и која се зову иланете или луталице. Тако су их назвали стари астрономи јер су још они приметили да се неке планете виде између звезда , па док су звезде непомичне и остају на једном месту, дотле се планете помичу с једног места на друго т. ј. лутају. Ми данас знамо да се планете помичу по небу али не можемо казати да лутају, јер се каже да неко лута кад не зна свог пута, међутим планете иду по тако сигурним путовима , да се немамо бојати да ће залутати. Једна таква планета јесте наша земља такво исто мрачно тело јесте и наш месец, а има их и других али све те планете остају близу нашега сунца, око њега се све окрећу, од њега једног зависе и с њим заједно чине један систем т. ј. једно цело. Неке од тих нланета су ближе сунцу а неке даље од њега. Што се тиче наше земље, можемо рећи да спада пре у оне што су ближе но у оне што су даље, јер је она трећа на ргду пошав од сунца. Најближа планета до сунца , од прилике на првој трећини између сунца и нас јесте Меркур, који се врло ретко види у вече одма но заласку сунца или изјутра мало пре изласка. То је за то> што је врло близу сунца па се не може много од њега удалити, него тако рећи с њим леже и устаје. На другој треКини пошав од сунца долази најлепша планета у целом нашем систему ; јер нам се заиста показује као пајсветлија на небу. Стари астрономи, иначе врло галантни, најлепше планете упоређивали су са најлепшим сторовима за које су знали , па зато се нећете чудити кад дознате, да та звезда носи онакво исто име, као и некадања богиња лепоте, и да се зове Венера. Венеру многи познају и код нас, јер се и она види или мало после заласка сунца или пре изласка, и својом јаком светлошћу лако пада у очи. Она се код нас зове вечерњача кад се види у вече , или зорњача кад се види у зору, или још и Даница кад се по који пут и врло ретко види дању поред сунца. Трећа на реду је наша земља за коју смо рекли да треба путовати 300 година па стићи на сунце. Према томе да стигнемо са сунца на Меркур, ваља сто година путовања , са сунца на Венеру две стотине, а на земљу три стотине година. Са Венере се земља види