Отаџбина

НЕБО И ЊЕГОВ ОКЛОГ1

17

врло добро и као лепа звезда, само није онако сјајна као што је Венера за нас, али свакако једна од најлепших звезда на венерпном небу. После земље долази Марс, који се може са времена на време да види на нашем небу као не мање светла звезда, која се разликује од осталих својом црвенкастом — крвавом — светлошћу. Од свију досадањих планета земља је била највећа; Венера је само мало мања од земље. Марс скоро за половину , а Меркуров аречник је тек трећи део земљиног пречннка. Међу тим кад од Марса пођемо на идућу планету која се зове Јупитер, онда тек видимо ко.шко је земља мала. Југштер изгледа на небу као лепа сјајна звезда, и мање је сјајан од Венере, међу тим је тако велики, да би се од њега могло отесати 1400 земаља оваких као што је ова наша. Јупитер је највеће мрачно тело т. ј. планета. у целом нашем систему. После Јупитера долази најинтересантније тело које се икада вндело на целом небу. То је Сатурно. Све досадашње планете, као ,и оне што ћсмо после Сатурна споменути, виде се округле као лопте, као што је и наша земља , међу тим Сатурно , поред тога што је округао, омотан је још једним прстеном, који му даје особити изглед. Оа Сатурна се земља више не види голим оком, док са Јупитера се једва могла распознати окупана сунчевим зрацима. Кад споменемо још две планете Урана и Нептуна, које се голим оком не виде, и за које ни стари нису знали, завршићемо цео наш систем. По где које од тих планета имају пратиоце. неке једног а неке више, т. ј. друга , споредна мрачна тела , која се око њих окрећу, Меркур и Венера немају пратиоца, земља има свој месец, Марс има два таква месеца, Јупитер их има четири , Сатурно осам и т. д. Осим ових осам главних планета и њихових пратилаца ко.је до сад набројасмо, има још преко две стотине ситних између Марса и Јупитера. На послетку кад још додамо да има неколико комета које се правилно око сунца окрећу, а неколико стотина, које се појаве по један пут па се више не враћају, онда смо исцрпели у главноме све . што можемо да видимо око нашег сунца и у његовом систему. Ја већ видим да вам је свима на уснама питање : како је то могуће да се планете , као тамна тела , и која не светле , виде на небу као сјајне звезде, неке као врло сјајне (Венера) друге опет мање сјајне (Марс , Јупитер , Сатурно). Јер ако су та тела тамна онда се не могу видети као звезде, а ако се виде, онда нису тамна, Што се Венера , Марс и у опште све планете виде тта небу као светле звезде ма да су у ствари тамна тела, то је отуда што ОТАЏБИНА КН.. ОВ. XIX. 73-ЋД 2