Отаџбина

26

С Е Љ А Н К А

— Бог ти помог'о ! Чича скочи с кола. Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку. — Жива била ћери ! — Нуто, нуто маторог како скаче — ко да је младић ! — рече чича Стеван— Вога ми и јесам ! Ето прије нек пресуди ! ... Како си ? — Вала богу ! И ту се изљубише. Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити : са Шиваном, са попом (пошто је најпре рек'о ; оче благослови !) са кметом, Нинком и другим укућанима. Младеж њега љубљаше у руку, Смил.ана и Спаеенија изљубише се такође са свима осим само што су попу пољубиле у руку. — Ајте у конак — рече чича Стеван. — Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија. — Донеће се све;... Ниси, ваљда, дош'о у лоповско село ! — IIа добро, добро ! Па се диже са попом и кметом у конак. Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар. Онда се и он врати у конак. — Па, како пријатељу ? — Вала богу ! — рече чича Илија. — Је ли на дому све здраво и мирно ? — Све, богу вала ! У тај пар уђе Анђелија. — Па како моја Анђа ? — К'о јабука ! — рече чича Стеван. — Слуша ли ? — Слуша, — Чује, ваљда, све ? — Није, богме, него ти је к'о чела, Што уради — урађено је! — Е нека, нека ! То ми је мило чути ! — рече чича Илија. Анђелија наслужи ракију. — Деде , ћери , па иди ти тамо маломатери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван, Анђелија наслужи свима, поклони се и изађе. Мало затим дође Миленија.... — Па како, пријо; уме ли моја Анђа да послуша ? — упита Живану Смиљана.