Отаџбина

600

РАЗВИТАК ТЕОЛОГИЈЕ

проспу у вис, а на част богова. Жртве се приносе нри бвакој, иоле важнијој прилици ; чак и при свакодневним оброцима неће се пропустити да се најпре што боговима не прннесе. Очевидно је да је све ово само последица веровања да бог, — богови — нису пишта друго до обоговљегш дух каквог претка , старешине или у оиште какве личности такве врсте. Избећи божји гњев, одржавати га увек у добром расположењу према себи и очувати његову наклоност, најбоље је и најсигурније честим понудама, дарима, дакле жртвама. А из свега казанога излази да жртве саме по себи немају никаквог моралног значења, ничега у себи што би им давало карактер чисто етички ; оне су просто израз веровања у духове, у људскост њихне природе и тежње да се они задовоље. Што код Полинезаца међу жртвама, боговима принашаним, налазимо п људе, не треба да је необично ни чудно, кад само узмемо на ум с једне стране значај жртвовања а с друге културни ступањ тих народа. .Будма антропоФагима или који су то бар у најближој прошлости били, људске су жртве са свим природна појава. По мало бп можда чудније изгледало да се трагови тога нађу и у споменицима културно одмаклих Јевреја. А ми их доиста налазимо. Јер шта је друго него принашање људских жртава , опај завет ЈеФтајев да ће припети на жртву паљеницу »што год му изиде на врата из куће на сусрет,« само ако победи Амонићане, што је доцније п изврпшо над кћери својом : или она Давидова нредаја седам синова Саулових Гаваоњанима те их ови обесише на гори »пред Господом. 1(1 „Као да се не може, вели Хексли, ни мало сумњати да су стари Јевреји. и ако од;ши обожаватељи Јеховини, ипак сматрали људске жртве у извесним приликама не само дозвољене него и похвалне.® Остаје нам још да потражимо сличности међу етичким појмима та два временом и простором тако удаљена народа, као што су стари Јевреји и данашњи Тонганци. Како је етички систем за то лако приступан, то ћемо ми овде изнети само нека морална начела тонганска, ради потребног поређења. Имајући на уму културну висину полинеских народа, ми се нећемо чудити ако код Тонганаца нађемо таких моралних појмова друштвених односа који се не дају подвести под етичку систему културних народа. Ну ипак има мањих појава који сведоче о јако развијеном етичком осећању тога народа. Тако на прилику, необично су снажне везе међусобног пријатељства и верности за време 1 Мч смо овде узели само ова два примера, Хексли их је навео више за цотврду горње мисли. Касап.ћење заробљеиог Агала „нред Голодом," познати случај са Исаком Аврамовим, крвна операцпја обрезап.а п др. све су то само осгатци или символи људског жртвовања.