Отаџбина

РЛЗВИТАК ТЕОЛОГИЈЕ

601

борбе. »Мало који народ да боље врши трећу п пету божју заповест : »не куни се у залуд« и „поштуј родитеље.« Они се грозе псовке, а њихна нежност , пуна поштовања према родитељима и у опште према старости, на гласу је. а Но не може се рећи, ве.ш даље Хексли, да Тонганци имају јаких скрупула о осмој заповести : »не укради,« нарочито не наспрам Јевропљана, ма да ће добро васпитани Тонганац крађу увек сматрати као нешто ниско што он неће чинити. Што се тиче седме заповести . прељубе, за жене је свакп преступ у томе погледу, скандал, а за људе нешто што ваља избегавати ; о „ целомудрелости« пак међу нежењенима и неудатим или удовама, слабо се води рачун. А што се тиче других »неморалних особина. суровости, издајства, крвожедности итд. полинески острвљани нити су што бољи ни гори од многих античких народа. Нека се сада, ради поређења с овим што рекосмо, прелистају сгарозаветне књиге о судијама и књиге Самуилове, па ће се видети да се — изузев можда само питање о поштењу неудатих — стари јеврејски морал у основама својим не разликује од тонганског или да је тек нешто од овога умакао. Ми ћемо се овде уздржати од даљег излагања сличних појмова и појава јевреЈске и полинеске теологије, него ћемо, ради потпуности саме слике, тек овлаш показати да п оним осталим , ранпје изнесеним карактерним цртама јеврејског теолошког схватања налазимо паралела у теологији по.шнеских народа. Тако, јевреска света места »по горама« замењују амо , тако звани морал такође света места, где су биле неке зграде обичне конструкције а служиле као храмови, с олтарима као местима за прппошење жртава; код многих племена се налазе мали кипови њихових богова т.ј. оно што су код Јевреја ликови (терафими): потребност извесног одела при богослужбп, има код Полинезаца свога представника у некој врстп појаса украшеног разнобојним перјем (таго аигои) коме се придаје особита моћ при прорицању ; јеврејском прорицању помоћу ждреба одговара танганско ждребање кокосовом љуском; јевреска деоба ствари и лица на чисте и нечисте налази се и амо : строгој забрани и самог додира светих ствари (н. пр. ковчега), одговара таква иста забрана предмета обележених као свете (табу) и. т. д. Овај иаралелизам појмова, обичаја, обреда, па и морала дао би се још и даље изводити, али ми мислимо да је и оволико довољно 1

1 Ко се од чнтатеља не би задонол.по овпм п оволиким доказима 113 истаквуго тврђење, наћи ће их, унапред поменутом чланку Хекслијеву, а много више и миого опширније нзложене.