Отаџбина

10

С Е .1. Л Н К А

Анђелији би криво. — А што сам била смешна ? Таки је био обичај ! И ти би. клањала да си онда била млада. — Никад ! — рече Аница. — Шта никад? — Никад ја не бих тако што год лудо радила. — А зар је то било лудо ? — Како није ?.. Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет... Ха!.. ха !.. ха !.... Данас не би ни најлуђа тако што год урадила !... — То смо ми све онда биле луде ? ! упита Анђелија љутито. — Готово, вала. — Шта велиш ? ! — Готово. — Дакле , луде смо биле ; што смо поштовале старије ; што смо чувале браћу да се се не изделе, што смо трпеле једна другу што... — Ти се, најо, љутиш ? — Како да се не љутим ? ! — А за што ? — За то , што сам сломила моју грбачу , што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда ! — Кути, бога ти, ћути ! — Јест; сад треба да ћутим ! — Па шта сам ти ружно рекла ? — Ниси ништа!.... Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дач и ноћ, — па ми је жао да тако што од тебе чујем ! — Па шта оћеш ти ?.. Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам ?.. — А кад бих тражила ?.. — упита Анђелија. — Ја те не бих послушала !.. Што је лудо — лудо ! Анђелија се диже и оде у кућу. »Боже, боже !.. Ал ти овај матор свет за час полуди ! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту ! Оће да клањам !... Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо... Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре. <( Што да живи кад није за живота ?«.... . А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта. Она беше увређена, до дна душе увређена. Зар све оно, што је она држала да је и поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз'о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена .јединица са којом је она зидала куле по вазуху?.... Та то је много!...