Отаџбина

џ

ПСИХОФИЗИКЛ Ћ њт ОСНОВНИ ЗАКОН

У низу проблема који су од најстаријих времена привлачили на се пажњу ФилосоФа и психолога, проблем о односу узајамности између духа и тела, између психичког и физичког света у опште, без сумње је један од најинтересантнијих. Овај проблем прошао је до данас у главноме кроз две Фазе. У првој својој Фази која је, може се рећи, трајала све до Фехнера, он је био чисто метафизичкв природе : сматран је као један специјалан случај општијег пробЛема о „комуникацији супстанција", проблема еминентно метаФизичког око кога су се сломили толики безуспешни покушаји метаФизичара свију времена. С једне стране историја ФилосоФије, показујући нам сталан неуспех метафизике у овоме питању; с друге стране критика сазнања уверавајући нас, на начин који сумњу не доиушта, да је све људско знање ограничено на појаве и њихове законе, да је према томе питање о супстанцији у опште, иа наравно и о комуникацији супстанција, нерешљиво, — деФинитивно су изрекли осуду над оваквим схватањем проблема о узајамности духа и тела. Другу Фазу поменутог проблема отвара Тодор Густаф Фвхнер, немачки философ и физиолог , знаменитим својим делом «Елементи исихофизике" (Е1етеп1;е <1ег Рзусћорћуз1к уоп Оие1ау Тћеос1о1' Ресћпег, I—II Тћ., Ре1рг1^ 1860). Ова Фаза нема са првом никакве генетичне везе, и битно се од ње разликује у начину схватања и третпрања проблема о односу духа и тела. Као год што прва Фаза носи на себи чисто метаФизички, тако овога друга ОТА.ЏБИНА КЊ. XX, СВ. 80 1