Отаџбина

482

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

носи чисто позитивни карактер. Док су се метаФизичари старога и новог доба губили у недогледпим спекулацијама тражећи одговора на питање: како је могуће да две хетерогене или баш и две хомогене супстанције долазе у међусобни однос и да једна на другу утичу, дотле Фехнер, налазећи у искуству несумњив доказ о егзистенцији функционалног односа између спољних и унутарњих појава, оставл^а свакоме на вољу да на свој начин себи представи могућност те узајамиости, и труди се да путем експеримента и мерења одреди, бар за извесне случајеве у којима се тај однос маниФестује, прецизпе, бројне пзразе, да од науке о односу душе и тела створи једну егзактну, математичку науку, — исихофизику , како ју је он сам назвао. «1Јп1;ег Р&усћорћу&гк , вели Фехнер у том своме делу, 8о11 Мег е1пе ехас1:е Еећге уоп (1еп !иис1хоппе11еп ос1ег Аћћап§1§кеПзће21ећип§'еп 2\У18сћеп Кбгрег ипс1 8ее1е, аНдетеЈпег гхујзсћеп когрегћсћег ипс1 §;еЈ8Мс:ег, рћузГ8сћеп ипс! р8ус1п8сћег , \УеП уегз^апс^еп".... «А11е Егог1егнп§еп ипс! 1Јп1;ег8исћипдеп с1ег Рзусћорћуајк ћехЈећеп 81сћ ићегћаир! ћ1о88 аи! сће ЕгзсћетипдавеПе с1ег когрегћсћеп иис! ^еЈзИдеп \Уе11, аи! с1а8, \\ г а8 еп1\уес1ег иитП1е1ћаг с1игсћ 1ппег,е ос1ег аиззеге \Уаћгпећтип§ егзсће1п1;, осЈег аиз с1ет ЕгзсћетНсћеп егзсћћеззћаг , ос1ег а1з УегћаНпЈзз. Са1е§опе, Хизаттепћап^, АиветапЛег!о1§е, 0е8е12 с1ез ЕгзсћетНсћеп {а88ћаг 181; кигг аи! с!а8 Рћу818сће Јт Зјппе с1ег ЕгЈаћгип§8зее1еп1ећге ; оћпе <1аз8 аи! (1аз \Уезеп с1ез Когрегз ипс! с1ег 8ее1е ћт!ег с1ег Ег8гћетип§8ЧЛгеН 1т 81ппе с1ег Ме^арћузЉ 1гдепсКу1е гигискде дап^еп \лпгс1 в .' Покушај Фехнеров који је годио позитивном духу свога времеиа и нудио психологији ласкави изглед да постане. не само науком већ — бар једним делом својим и експерименталпом и егзактном науком, нашао је великог, одушевљеног одзива. У пркос нападима који су са

1 Е1етеп1е с1ег РзусћорћЈзЈк, ЕШеНепЈез 8. 8.