Отаџбина

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

438

разних тачака гледишта уирављани, не само противу резултата до којкх је Фехнер дошао, него и противу принципа са кога јепошао, психоФизика је за релативно врло кратко време стекла толико и тако виђених присталица, истраживања поихоФизичка, нарочито у Немачкој, узела су особито у последње време толики размер, да се данас с правом може говорити о једном „ психофизичком покрету ». Због овога покрота који је изазвало, а још више због важности коју оно има ио себи као и за методу у науци психолошкој, питање психофизичко , којеније ништадруго до питање о примени екзактних проседе-а на исихичке појаве, заслужује да се о њему и у нашој психолошкој књижевности новеде реч. * * % У поменутом свом делу, «Е1етеп1;е с1е РзусћорћЈ81к», Фехнер је поделио психоФизику на саољЛу и унута.рњу. Спољна исихофизика је она која изучава односе духа према спољнем, а унутарња која изучава односе духа према унутарњем телесном свету (когрегћсће 1ипеп\уећ;) т. ј. према огранским, анатомским и физиолошким условима душевних појава. Другим речима , спољна психоФизика је она која се бави посредним, а унутарња она која се бави непосредним Функционалним односом психичких и физичких појава. Готово целу спољну психоФизику заузима испитивање функцтоналног односа између спољних надражаја и сензација. Унутарња пак психоФизика садржи у себи читаву серију експерпменташих истраживања: о седишту душе, о сну и будноћи, о пажњи, о ремчнисценцији, о халунијацијама, илузијама и т. д. Међу тим кад се узме у обзир како је у поменутом делу Фехнеровом мали размерт дат унутарњој психофизици и како у опште сва питања, која је он у овоме одељку третирао, немају ни из далека оне тачности какву захтева психоФизика, — може се рећи да је пажња Фех-