Отаџбина

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ООНОВНИ ЗАКОИ

495

чине ово упоређење, по свој прилици , вели Фехнер, нашло би се пет стотина који би приметили да је први терет мањи од другог. Но, у том случају ако је негативна сензацша нешто, она само аналитички може бити престављена негативном количином, и према томе Фехнерова Формула не би могла претендовати да изражава Факта онако каква су у ствари. Сличне обсервације чини Делбеф и поводом бескоиачно негативних сензација ; но ово што рекосмо биће довољно да иокаже : да Фехнерова Формула, претгшставл>ајући да је математички тачна, може имати само аналитичког смисла, да према томе није израз појава какви су у стварности. Да би једна Формула изражавала стварни однос сензација и надражаја, ваљало би, између осталих услова , да сензација = 0 одговара надражају — 0, и да сензација, онако исто као и надражај, не може ни у ком случају постати негативном будући су обе ове количине битно позитивне. Други један разлог који говори противу Фехнерове Формуле, то је што ми у искуству налазимо Факата иа које се она не примењује ,који јој шта више противурече. Формула у = к 1о§ $ даје нам за разлику двају сензација у и у. једначину у — у, = к 1о§;-ј~ што значи да разлика двају сензација остаје стална кад је однос надражаја сталан. Применимо ову Формулу на један конкретан пример. Утисак који производи иа наше око једна рељеФно израђена слика, резултат је супротности јаснихи тамних боја. Претпоставимо да тамне боје шаљу оку г / го светлости јасних боја. По Формулн требало би да, ма колика била количина светлости која пада на слику, произведени утисак буде исти, пошто однос = 20 (где Д преставља