Отаџбина

496

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗА.КОН

сјај јасних а сјај тамних боја) остаје исти. Потврђује ли искуство ову консеквенцију ? Не, на нротив ; јер када светлост знатно опадне, разлика која је постојала између тих боја, ишчезава. Исто тако, ако светлост сувише ојача , боје ће тежити да се уједноличе. Услед тога бива да је у једном иределу, који је обасјан светлошћу пунога месеца, супротност између сенке и светлости јача, но за време четвртина или новога месеца ? јача такође но при сунчевој светлости. Да би што јасније показао поменути недостатак Фехнерове формуле, ДелбеФ је градио следећи експерименат. «Узмимо, вели он, три концентрична један на други наслоњена прстена (соп1шин), широка 2 или 3 сантиметара и обојена градираним бојама (с1е ^ејп^ез §гас1иее8); центар и дно су црни. Прстен најближи центру обојен је најјаснијом, спољни прстен најтамнијом бојом ; а боја средњег прстена удеси се тако да при извесној светлости нпр. при светлости једне свеће стављене на 25 сантиметера дистанције, држи средину између боја којима су обојена два крајна ирстена. Ако се сада удали свећа. т. ј. умањи светлост, та боја која држи средину између две -остале, знатно потавни и приближи се боји прстена обојеног тамном бојом. На против, ако појачамо светлост, приближивнш свећу, сјај средњег прстена добија компаративно више но сјај унутарњег прстена с чијом бојом његова боја тенш да се изједначи. Ако је светлост сувише слаба, ми видимо само овај последњи прстен ; и обратно, ако је светлост сувише јака, цела Фигура изгледа обојена једном бојом. Овакав случај наступа приближно кад ова три прстзна изложимо јаком сунцу. 1,) Има и других консидерација које би се могле навести противу Фехнерове Формуле али ове које поменусмо биће, држимо, довољне да покажу : да Формула ■Фехнерова бар таква каква је, не може опстати.

1 Е1ешеп(;з (1е рзусћорћ. р. 24.