Отаџбина

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

* * * Међу тим следбеници Фехнерови, увиђајући недостатке његове Формуле, а хотећи сиасти Веберов закоп нокушали су да (дајући томе закону тумачење, не психофизичко као Фехнер већ физиолошко као ДелббФ и Милер, или нсихолошко као Вунт и његова школа) Фехнерову Формулу исправе, допуне или замене новим Формулама. Једни као Вунт и Делбеф стоје на чисто математичком гледишту, и дају том закону велику генералност ; други, као Мп11ег, Хелмхолц и др. инсистирају нарочито на посматрања Факта из искуства, и труде се да их обухвате једном тачном Формулом. Ну све ове различите Формуле имају једну заједничку ствар : све почивају иа претноставпи да се, не само спољни надражаји, но п сензацоје, психички појави, могу мерити и бројно, математички изражавати. Да видимо да ли је ова претпоставка оправдана и у колико. Пре свега шта значи мерити ? Упоређивати две количине : једну познату, другу непознату. Прва служи као мерило, као јединица мерења, друга је предмет који се мери ; а мерење се састоји у томе ^а се нађе колико пута количина коју желимо да измеримо, садржи у себи ону другу количину коју употребљујемо као јединицу мерења. За свако мерење , дакле , потребно је двоје : предмет који се мери и јединица мерења којом се мери. Да би било мерења, мерења у правом смислу речи, нужно је још да јединица мерења буде тачно одређена и стална количина,; без тога не би требало ни говорити о мерењу. Оставимо за сада на страну надражај: као спољни, објективни појам, он се на сваки начин може овако или онако измерити и бројно изразити. 1 Али шта да речемо 1 Напомињемо само, узгред да при одређивању тачног односа између сензација и надражаја, баш ни мерење надражаја није тако лако и просто, као што би се на ггрви поглед могло учинити. Јер при мерењу надражаја од битне Је важотаџбина књ. хх. св. 80 32