Отаџбина

498

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ОСНОВНИ ЗАКОН

о сензацији, појаву чисто унутарњем и субјективном ? Можемо ли њу мерити, и чиме ? На сваки начин, сензадије могу бити веће или мање једне од других, могу се сматрати као величине (§гапс1еиг, Сггоаее) ; питање је да ли се те величине могу мерити, сматрати као количине. Једно својство, нпр. лепота, може бити већег или мањег ступња ; исто тако врлина , вештина у игрању шаха, итд. Међу тим признаће се да ми нисмо кадри измерити ни лепоту, ни врлину, ни вештину шахиста, Зашто ] Зато што немамо чиме, немамо јединицу мерења, тачно одређену и сталну. Да би могли мерити сензације, требало би наћи једну прецизну и сталну јединицу мерења. Ну како да дођемо до те јединице ? — Од одговора на ово нитање зависи смисао и опстанак Веберовог закона. На први поглед одговор изгледа лак. Ми знамо да сензација није ништа до нервни појам (субјективни асиект нервног иојава као што вели Опенсер), а знамо и то ^а нервни појави зависе од спољних иокрета или узрока које ми називамо надражајима ; на како су ти спољни покрети, ти опољни узроци или надражаји, који са сензацијама стоје доиста у тесном Функционалном односу, пристуначни тачном мерењу, изгледа на црви поглед ла би се помоћу тих надражаја могле мерити и њима одгоности да се у сваком посебном случају каже како и чиме га меримо (као што је то у осталом ваљало чипити за сваки од експеримепата па осиову којих је постављен психофизички закон о коме говоримо). Хоће се, репимо, да измери надражај проузрокован топлотом. Чиме ћемо, у « јвом случају, деФинисатп надражај : да ли температуром, или количином топлоте, или како друкче ? Ако температуром, то пошто температура није ништа до ступањ забележен на термометру који нам је на расположењу — коју ћемо градацију усвојити, и чиме ћемо деФинисати полазну тачку, нулу ? Фехнер је узео за нулу температуру коже ; зашто не температуру крви ? Но рецимо да та тешкоћа не постоји, остаје питање : да ли ћемо иадражај деФинисати температуром, или количином топлоте, или како друкче ? Јер нађени закон биће друкчи ако деФинишемо надражај температуром, а друкчи ако га дсфинншемо количином топлоте. Као што се види из овога примера, мерење надражаја није тако проста ствар као што се на први поглед чини, и с тога закон о коме је реч не може имати смисла све дотле док се у сваком посебном случају, неодређени израз надражај прецизно не деФинише. У осталом ова се тешкоћа да на сваки начин савладати.