Отаџбина

ЧУА ЋБ * 0 ' беогрлд^I I . ПЈЈ-* ' 1ик А СЕ10У|С С Е Љ А Н К А РОМАН Јанка М. Веселиновиба НАСТЛВАК XVII. Анђелија сада беше све у овој кући: и човек и жена и газда и слуга. Радила је јуначки. Она је трчала на све стране. Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу кад је Лазар ор'о; готовила ручак, прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове.... Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Нантићево и посла списак старатељском судији. Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био , него им остави да га раде; само да не би 'отуђили, постави им два стараоца. И тако имање оста пред њима. Анђелија је се трудила да набави радина те да се не би имање нерадом запарложило. Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином. Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве давиди: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку. Мртви зној пробиј'о јој је чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа. Она је се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега. Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала. Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња. од сваког пања и трна — али је опет корачала. »Морам! — мишљаше. Ако нећу ја — ко ће ?«.... А по њеном мишљењу — имање је се морало надгледати; оно се није смело упустити. То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет.... Кад би пет о запев'о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет'о онда се све утворе склањају. ОТАЦВИНА КЊ. XX. СВ. 77 -МА 1