Отаџбина

ДОБРОВОЉЛЦ

505

ција расте са јачањем надражаја, али спорије но надражај; сви пак покушаји број изражавања љиховога односа оснивају се на хмање или виш-е произвољним нретпоставкама и двФиницијама, и — апстрахујући практичну корист које може бити од таквих Формула — теоријски су неоправдани. ЈЈ1их. ЈЛ^ љивић

ДОБРОВОЉАЦ (НАСТАВЛК.) ПЕСМА ОСМЛ Просилац. 1. Док је месоц сиј'о с небеских висшш. Сава је се вила крај градских зидина, Проносећи журно жуборкасте вале, Што је њојзи Дрина с притокама дала: Хитала је с њима брзо крај обале, Не би ли их што пре Дунаву предала Баш као што порез, који народ даје, Ореска власт окружној послушпо предаје 2. А докле је Сава у Београд ишла, II баба је Мара у кућу унишла, Па Драги са врата: »драгичка!« повика. »Е сад се већ једном мани јада љута — Досади ми туга и сста толика Господин је Паја јутрос дош'о с пута, Па донео гласе и о нашем Иви Здрав је, чедо, моје, мећ Србима живи!« 3. И ту јој по реду све причати стаде, А Драга јој сузна око врата паде, Па је сваки часак у речи прекида Нема кад да чека, да говори редом; Страх. радост и жудња у једно је кида Час речима пита. час нита погледом. А кад баба сврши казивање своје, Рече: »ето, видиш оне снове моје! 4. Кажем ли ја теби: чудан сан сам снила Као ја се с тобом у граду десила,