Отаџбина

528

турски ратови у европи

зеће Новог Брда и осталих незаузетих српских градова, ушло је у план турских операција и турци их доиста освоје. Но усљед савезничких ратова противу Турака 1443 — 1444 године Ђурђе добије своје земље натраг у бољим границама, јер је добио Смедерево, Крушевац, Голубац, Прокупље и Копријан (Курвин град), Лесковац и Зелени град (близу Трна) и Ново Брдо. Ниш је остао у турским рукама. ТЈрема Софији добио је више, но што је иређе имао и то Знепоље или трнску нахију. У овим границама затекао је Србију пад Цариграда 1453 године. У тим границама сем Знепоља била је Србија и до 1427. године. Кад се је Султан кренуо против Србије 1454 године, он је предузео исти план операција за освајање Србије, који је имао и 1439 године. Поделио је војску на два кора и један је пао под Смедерево, а други упутио на Острвицу. Овај други кор освоји Острвицу по.лавито артилеријом 30 Јула 1454 године. Први кор није могао учинити ништа. Турци су спалили подграђа, али град се држао дотле, докле и Ђурађ није усиео да покрене Угарску војску. Пошто је турска војска мала бројем и уморна, то се Султан реши да је повуче назад. Он дигне опсаду и .повуче је до Крушевца. Овде јој пошље помоћ од резерве у Софији. Сибињанип Јанко, чим је скупио своју војску, пређе убрзаним маршем Дунав и за 4 дана дође под Крушевац 2 октобра 1454 год. Овога дана била је магла и кад се ова дигла турци су се запрепастили видећи Хуњадијеву војску. Борни поредак угарских коњаника илгледао је као зид од гвожђа и челика. Дал,е је код Турака убило вољу за борбу и то, што војску предводи на далеко чувени војвода Хуњади. Турска војска наже бегати и дође у норед, а Хуњадијева лака коњица уништи много њих. Заробљен је и турски заповедник Феризбеговић (Фирус бег). Хуњади се сада не осећаше довољно јак за гоњење Турака, јер Султан спремаше во.јску међу Пиротом и Софијом . Он је наступао до Пирота, одатле се окренуо на Видин и 'Палио га, па затим се опет вратио на Београд. Посљедице овог рата своде се просто на палсњо и пустошење север. дела Србије. Но у исто доба турска је војска ушла с друге стране и у јужни део Србије. Становници овог дела као да нису послушали Ђурђа, да се збију у градове и збегове, већ су се одлучили на активан отпор. Они су се поделили у 2 војске. Једна се скупила у Дубочици (лесковачком пределу), а друга у Ситници т. ј. на Косову. Пошто су стари путови од Лесковца за Врању пределом Пољанице, то је сасвим осиовано, да се војска скупила на јужном крају Дубочице т. ј. на путу из Лесковца у Врању. Војска у Пољаници била је под војводом Ни-