Отаџбина

544

ИВАН ГУНДУЛИЋ

све тајне мађијске, па опет не њима но лепотом својом опчини крстоносне јунаке. Још понајвећма наликује ово место у Таса: У глуво доба мађионик дође у ову шуму, учини круг и у њему знаке мађијске. Отпаса појас, с изутом ногом стаде у круг мрмљајући нечујно врло силне речи 2 .... Пес. 13 (стр. 43). * Из напред споменутога довољно се види свеза између народне поезије и Гундулића. Али и с друге се стране зна да је заиста Гундулић добро познавао народну поезију. У 3 песми говори се о томе, шта се пева у народним песмама »бугаркињама : к Отјепан, Урош и остали Од Немањске куће цари Даље: Обилић, Михајло Свилојевић, Краљевић Марко, Лајош, Дубровник, војвода Јанко, крал^ Матијаш, Ђурађ Скендербег, Шишман, Батор и сви пољски краљеви. Већина ових јунаци су и у народним песмама иокупљеним у овом веку. За неке, као на пр. за аољске краљеве, треба мислити да у оно време нису слављени у нашим народним песмама, и да Гундулић све од реда пољске краљеве увршћује у ред народних јунака само из љубави к династији, која је владала у Пољској за време његово. У песми 8 спомињу се четири народпе песме, четир бугаркиње, које сељаци певају на селу: песму о херцегу Степану, о војводи Јанку, о деспоту Ђурђу како тражи помоћ од Угра и како му је дадоше, и о краљу Матијашу. 2 Пема сличиости са оним у ^Оомаиу" ни чаробни двор Армидин (пес. 7§| у коме је боравио ухваћени Танкред, са' оним што се казује о вештици у Гундулића, као ни чаробпа палата њезина (пеС. 14) ни очарана шума (пес. 18). Ово више паликује на романтику у Ариостову Бесном Роланду. Веровање у стварп које не егзистују прелазило је из Шпањолске од Мавара к трубадурима у јужиој Француској, а од овпх ка другим западпим иародима (Испореди Дрепера ор. с. књ. II, стр. 103). У Арноста је тако на пр. опо место (ВЉИоШ^ив па1лопа1е : Апоз4е : Ко1апс1 Гипеих, сћ. III, р. 38 — 39) где мађчоница Мелиса показује Брадаманти у пећини помоћу пророчкога дара духа Мерлинова, (који је био чаробник па затворен у гробницу на превару од гоопође <3и Бас), њезине нретке и натражје н>езино ; крилат коњ (пес. 2, стр. 28), Атлант на крплату коњу Хипогрифу (пес. 4), мађијски прстен који уништава мађије, чаробни двор (пес. 4, стр. 61), омађијани људи на Алчипину острву (пес. 0) и претворени у дрветг. ; даље- палата њезина, џиповп и т. д: У Одисији јо још теже наћи што би се могло ■ згодно поредитп са оним у Осману; ако се изиоси што цатприродно пршшсује се сили божанској: Кирка пак лш мало не налнкује на вештицу у «Осману».