Отаџбина

550

ИВАН ГУНДУЛИЋ

т. ј. Као коњ, који је дуго рањен за јаслима а није пуштан на поље, кад покида узе и кад иотече равницом ка реци где се обично купао; са главом уздигнутом и гривом која му се вије око плећи: дичећи се лепотом својом тече ка месту познатоме где пасу кобиле. СЈиаНз ић1 аћгирМз Си§'И; ргаевер1а уЈисИз. Таис1ет 1Љег ециив, сатрос^ие роШив арег1о, Аи(: Ше т разкхв агтеп1 ;адие 1епсМ есЈиагит, Аи1; азвие^из ас^иае регГипсИ Питте по(;о Етјса!;, аггесИвсЈие ГгетИ сегуЈсИзив а11е Еихшпаиз, 1ис1ии|;с[ие јићае рег со11а рег агтоз. 1 Енеида, п. 11, 493 — 498. т. ј. Као коњ који је, покидавши узице, утекао из штале; ослободивши се и дочепавши се равпа поља трчи управо на пашу и ка кобилама, или ка познатоЈ реци да се по обича.ју окупа: са уздигнутом главом рже поносито се држећи, а грива му се вије око. врата и плећи. Тако коњ, утекавши из царске коњушнице где га чувају за бој, ослободивши се најзад он тече ка коњма или ка познатој реци. или на пашу; грива му се вије око врата и плећи. Поиосно држећи главу трчи, пз ноздрва као пламен да му суче, а његово ржање разлеже се на далеко. 2 Ослоб. Јерус. песма 9. Јак иастух, кад се од бијеса С јасли отргне, вихра бржи Тече, скаче, гривом стреса, Главу уздиже, пуха, ржи: Преко града витез врли Тако срне Осман, нес. 19. Осим поетских поређења којих доста има у »Осману к , 3 огледаћу да на једном већем одломку из песме нашега песника покажем угледање на туђе песнике; а за тим ћу само напоменути неколико 1 Р. Брант ШИет. — Кас1 50 Ш. 2 Р. Брамт. стр. 81 и 82. — Јбги8а1ет (1еНугбе, Тоте I, р. 174 — 175. Као на пр. у песми 7 где нореди стару Грчку са сувременом и време гра^анских ратова римских са крепким дубом у гори, који црв подгриза; у пес. 9 где пореди Соколицу сад с лавицом коју глад мори сад с лабудом сад с тнгром коме је ловац узео тпгриће ; њене друге са потоцима горским који јуре низ литице, и т. д.