Отаџбина

Н А П Р Е С Т О Л У

Један очајан узвик бола оте се из груди Кра т.евих За тим оде он с писмом и цветом у споредну собу. Баум је стојао мирно и чекао. У споредној соби краљ је читао и у скоро му постаде све јасно. Она ме је јако волела, и она беше лепа и узвишена, говораше он у себи задрхталим бледим уснама. Цела драж њезине појаве, њезинн гласа , њенога хода изађе му још један пут пред душу; и то је сад све мртво? Краљ је посматрао своју руку, коју је она тако радо, тако истински љубила. Он опет узе писмо, читаше речи: »Пријатељу« још један пут, и он не знађаше ни сам како се то збило — кад је к себи дошао, он је био на коленима поред столице. Шта сад да се ради? Он се сети да у кабинету чека лакај. Краљ се осећао веома понижен; он мора учинити тога човека својим повереником. Зар нису већодавно многи људи били посвећени у његове грехе? Они су знали за њих и ћутали су. На њ гледају хиљаде очију и хиљаде усана говораху — и сви причају о ужасном догађају. Збуњено је краљ гледао око себе, једва се могао усправити. И од свију хиљ:1да, који су њихове очи на њ уирављали, рука и поглед само једне како притискује и њезина уста шта говоре ? Како ће он сада краљици прићи? Кад би она знала, каква је тешка бољка у његовом срцу — она би му пала око врата плачући, јер она је врло добра и шта си ти њој учинио ?.... Он је хтео да пошље краљици последње речи пријатељице; испод тога је хтео да напише, сво своје мишљење и осећање да пред њу изнесе.... Биће боље, д-1 се не чини све у првом тренутку, тешио се он, и кад се подигао, њему се поврати свест о његовој снази. Може се и најтеже издржати, и кајати се, а да се достојанство не повреди. Краљ стаде пред велико огледало, он није више на то мислио, да је у ловачком оделу, он се уплаши од самога себе као од странога човека. Лице му беше бледо , очи зацрвенеле. Он ]е плакао за пријатељицом, и сад је доста. Велики људи учине за неколико минута што други тек за месеце и године; онима годипе живота постају неодређена времена — и с тога су се као кроз ваздух проносиле речи »Пољубац за вечност« и сећање онога дана у атељеју или онога на балу, а за тим....