Отаџбина

38 •

СУНЧЕВЕ ФОТОСФКРСЕЗЕ МРЕЖЕ ред краљ.-орпском Академијом природних наука ОД ПРОФ. у>. ЈА. јЗтАНОЈЕВИЋА Дванаест је година ирошло, од како је Француски астроФизи чар Жансен употребио ФотограФију за непосредно испитивање појединОсти на сунчевој површини. Још одмах на првим сунчевим ФотограФијама пропађе он једну појаву, коју нико ранијс није видео нидурбином нити је снимио ФотограФским путем. То су тако зване сунчеве фотосфе рске мреже. Није ми намера да се упуштам у подробније описивање те појаве. Ја ћу само у врло кратким потезима да изложим ток испитивања тога предмета, па да одмах упознам читаоце са судбином теорије ФОтосФерских мрежа у краљ. српској АкадемиЈи природних наука. Одмах ио проналаску, Жаксен постави једну теорију, којом је хтео да објасни ново пронађени Феномен на сунчевим ФотограФијама. Како ново добијене слике тако и теорију о ФотосФерским мрежама изнесе он пред париску Академију наука, која је објави у свом органу: „Сотр1;е8 гепс1из с!ез зеапсев с1е Г Асас1егше с1ез Вгаепсез," (свеска БХХХУ страна 775,) под насловом : »8иг 1е гезеаи рћо!оврћегЈсЈие 8о1а1ге, к раг М. Ј. Јапзвеп. Није прошло дуго после нубликације тога чланка, а енглески Физичар Хигенс изнесе другу једну теорију о истој ствари но која се врло мало и само у појединостима не слаже са Жансеиовом. Хигенсов је чланак изашао у »МопШГу N01,10ен :< XXVIII стр. 101 под насловом »Оп а сус1ошс аггап§етеп(; оГ Ље 8о1аг дгапаЈез." После тога, амерички астрофизичар Јанглеј (8. Р. Бап^Јеу), врло познат у науци са својих ФотограФских испитавања спектра сунчевог, изнесе нову теорију, која је већ више одступала од Жансенове али опет у појединостнма, јер су се и Жансен и Хигенс и Ланглеј слагали у томе да ФотосФерске мреже постоје на самој сунчевој површини, само су њихов постанак тумачили друкчије. Ланглеј је свој чланак публиковао у »Тће Атепкап Јоигпа1« 1878, уо 1 XV под насловом: »Оп Ше Лаппзеп 8о1аг Рћо1;о§таћ апс1 ор1 )1са1 8Шсће8. К