Отаџбина

596

сунчеве фотосферске мреже

Узгред да напоменем да је неке примедбе на Жансенову теорију учинио Р. 1_/атеу, талијански Физичар, али их је Жансен као неумесне одмах сузбио (в. о томе Сотр1;е8 Кепс1ш 1 јХХХ 1 Х и ХС). На теорије Хигенса и Ланглеја, Жансен није ништа одговарао те су тако све три остале у више или мање једнакој важности. Тако је стајала ствар до 1887 год. Годину дана раније, дошао сам на астроФизичку звездарницу Г. Жансена, и свакодневним (кад је време допуштало) ФОтограФисањем сунца, имао сам прилике да тачније проучим Феномен о коме је говор. Те је године сунчева површина била доста богата пегама и упоређујући на свакој, ново добивеној ФотограФији сунчевој, однос између мрежа и самих пега, са постојећим теоријама, учинило ми се, да ни једна не даје потпуног рачуна о Феномену. Са сваким даном растао је број сунчевих Фотографија, које су пролазиле кроз моје руке и са сваким је даном расла у мени сумња у потпуност постојећих теорија. У исто време тражио сам, да на други који начин објасним постанак фотосФерских мрежа, док се најпосле не зауставих на једиој теорији која је могла да објасни на много простији начин све оне појаве ФОтосФерских мрежа, које сам до тада био посматрао. Нова теорија била је из основа противна старим. Док по старим теоријама (Жансеновој , Хигенсовој и Ланглејовој) фотосФерске мреже постоје на самој сунчевој површини, у ФотосФери, по мојој теорији, узрок мрежама лежи изнад површине сунчеве, у његовој атмосФери и то у неправилном преламању сунчевих зракова кроз његову нехомогену атмосФеру. Ма да сам моју теорију поставио на основу истих посматрања, на основу којих су постале и раније теорије, те је днкле и моја теорија тим самим стекла равно место међу осталима, ипак се нисам на томе задржао. Ја сам хтео да прибавим мојој теорији још јачих разлога, и то тражећи начина да исту појаву, која се виш на сунчевим ФотограФијама, вештачки, дакле екеперименталним путем, произведем. После прилично дугог тражења, испадне ми заиста за руком, да експериментом произведем такве мреже, да је њихва сличност са ФотосФерским мрежама била »Фрапантна,« као што вели Др. 0. Лозе, астроном са астроФизичке звездарнице у Постдаму. Тако постављену нову теорију и поткрепљену експериментима изложим Г. Жансену и замолим га да је поднесе париској академији наука. И ма да се он са мојом теоријом није слагао, ипак ју је однео у академију, која (поред тога што је мој чланак био управљен против њеног једног члана) не само га не одбије него га публикује у свом органу »Сотр1;е8 Кепс1и8 ебс" св. СП, у броју од 12 априла 1886 г. по иов. стр. 853, а под насловом : Рћу81(](11е 8о1а1ге