Отаџбина

СУНЧЕВЕ ФОТОСФЕРСКЕ МРЕЖЕ

59?

— 8иг V опдгпе б,и гбзеаи рћоГоврћбпдие зоШге. №>1;е (1е М. Сг. М. 84апо1е\уИ;сћ. У истој академијској седници Г. Л{ансен је изјавио, да се не слаже са новом теоријом и у горе наведеном броју академијског органа, он је ту своју изјаву и штампао. Ево којим сам речима Формулисао, иостигнуте резултате, Париској Академији: „Резултат до кога смо дошли врло је важан: светли зраци, полазећи са какве грануларне површине и пролазећи кроз какво прозрачно тело, кога је молекилски састав пеправилан, преламају се неправилпо; сви ти зраци, пролазећи за тим кроз објектив било дурбина било Фотогр. коморе, немају ни оптичке ни хемијске жиже у једној истој равни ; с тога се грануларна површина не јавља свуда једнако оштра него се на њој виде нека места сасвим оштра а друга више или мање збрисана , а то све скупа изгледа као каква мрежа, које саставни дслови зависе најпре од молекилског стања оног тела што неправилно прелама, а за тим од даљине жижне равни од објектива. »Из тих резултата, постигнутих експериментом, изводимо следеће закључке односно сунца : »а. Манакав био узрок сунчевој гранулацији, фотосферске мреже, онакве какве их добијамо на фотографским илочама, нз иостоје на сунчевој иовршини. »в. Оне иостају услед неиравилног иреламања неког ирозрачног тела, неиравилног молекилског састава, које се мора налазити између грануларне сунчеве иовршине и фотографског дурбина. »с. То неиравилно иреламање бива у гасовитом омотачу сунчевом, који узбуркан струјама свију могу&их ираваца, иредставља у својој целокуиности тело кога је молекилски састав најнеиравилнији.» После те прве публикације, ја сам замолио Г. Жансена да ми дозволи да проучим све оне ФОтограФије сунчеве, које су снимљене биле за последњих једанаеет година и које се чувају у музеуму звездарнице ; и он ми је то допустио. За мало више од једне године ја сам проучио преко 4000 сунчевих ФотограФија, тражећи у том великом броју слика још даљих доказа за моју теорију. И свака ново испитана ФотограФија говорила је у прилог нове теорије. После свршеног целог посла и изабрав у целој збирци најлепше егземпларе за доказ , изнесем у другом чланку нове резултате мојих испитивања пред париску Академију наука и она и то одштампа у свом органу а у свесци С1У броју 19 од 9 маја 1887 стр. 1263 под насловом :