Отаџбина

610

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

у свој њиховој красоти и истинитости снимања тледа, па ипак не налази за нужно, да о томе и речи прозбори! Кад се нешто процењује, онда, држимо, ваља по заслузи казнити њихним правим именима и добре и зле стране предмета, јер иначе писац постаје једностран и пристрастан. Познато је, колико је у комадима драмским потребна добра декорација. Она нам помаже да боље схватимо јунаке у драми. На пр. у пређашња времена није се на то обраћала пажња. Остављало се гледаоцу, да он сам замишља слику оне средине, у којој се драмске особе крећу. А ово је јако нахудило самој користи, која се може имати од драма. Јер немогуће је тачно судити о људима, док се не сазна права средина, у којој они живе. Тек у њој и са њом постају они јасни. Помоћу ње, дознајемо навике и начин живљења особа драмских. 0 тога се у новије време јако нагиње на то , да декорације буду, што је могуће више, детајнија и истииитија имитација природе. И у томе се данас врло далеко одмакло од пређашњих векова, тако, да су сада декорације толико добре, на ваљаним гхозорницама,, да одговарају више истинитости, него ли и сами јунаци у драмама. Па, према томе, говорити онако, као што је то писац чинио, значи: да се управа позоришна није старала, да у овоме иде за напретком других позорница. По нашсм мишљењу, баш би требало нарочито похвалити оно старање управино око декорација у српским , историским драмама. Оне су брижљиво и лепо израђсне, а снимљене су тачно са старина, што нам из давних времена наших заосташе. Исто тако не слажемо се с писцем и односно погледа на костим. Писац тврди, да је костим за комаде модерне Фрацуске комедије богат и сјајан, што нам се ни у колико не чини. У тим драмама, које се баве већином сижејима из обичнога, данашњег живота, и одело је обично, какво се данас ио салонима или на улицама може видети. То одело се не може никако назвати сјајним, јер какво би се онда име могло дати оном раскошном костиму у класичним а и нашим комадима, које је од најређих свилених материја и све извезепо златом! За модерни костим, позоришна каса не сноси терете, већ то глумци сами од свога новца набављају, па и према овоме самом довољно је јасно, да они никада не би били у стању много новца издати за какво сјајно одело. Сем овога, писац вели, да је костим историски, особито српски, „похабан и траљав«. Овакав суд изгледа нам са свим неправедан. Ми замерамо писцу, што ни овде није нашао за нужно, да праведну хвалу ода новоме богатоме костиму за наше историске комаде, кад