Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

611

је то својим очима гледао већ толико пута за ово годину дана. СјаЈно одело владалачко и властеоско, на шта је преко 10.000 динара утрошено из позоришне касе, доиста је доказ да се управа стара за усавршаваше позорнице. Према томе изгледа нам да су неумесне и и незгодне све оне досетке о »вараклаисаноме оделу«, о некаквим, никада невиђеним »закрпљевим чизмама цара Уроша", о уображеним властеоским »изјереним шубарама од ~< 1 / 2 гроша«, и т. д. Врло је лепо од писца, што се дотакао и пи гања о глумачкоме особл.у. А.ли нам је жао што је преглед врло површно и овлаш изведен, и што пије решен како би требало. Г. Илић вели, да је увек лоша студија код већине наших глумаца. У томе се са њим слажемо. Али не можемо пристати на оно тврђење, да нашем глумцу смета средњевечни костим, те да постаје »дрвен, уштапљен, неприродан", чим га на се навуче. Ко је вештак, биће вештак и у салонскоме капуту ончко исто. као и у властеоскоме оделу, Све зависи од рутине глумчеве у покретима. Од његове способности за студи.ју. а никако од самога одела. По том, помиње писац »изванредну дреку а наших глумаца, и пита се за тим, шта је узрок те наше позориште није дорасло, да нам што природније представи? Да би се одговорило на ово питање, дршимо, да је гшсац требао да се обазре и на велике светске позорнице, иа би нашао и код данашњих најчувенијих глумаца у главноме оне исте мане, које и код наших. Према томе, не би бар изгледала онако тешка осуда пишчева, кад би она истицала из општег посматрања. Цела данашња глумачка вештина има погрешну основицу. Више од једнога столећа, повлачи се покварени укус у глумачкој уметности. Те тако и данас на највећим светским позорницама видимо неприродну игру глумаца. А све ово долази отуда , што се у школама, где се глумци васпитавају, ради по правилима, која су основана на појмовима о уметности из века Луја XIV. Према томе, ако глумац представља на пр. љубавника, он мора при л^убавним изјавама, размахивати рукама и ногама; заузимати разне неприродне положаје, било прекомерие веселости или туге; но извесним правилима мора ходити, извесно главу држати, да би му лице дошло што лепше. Таквог љубавника, каквога у опште виђамо данас на позорницама, нећемо моћи никада сусрести у обичноме животу, јер га нема, а кад би га баш и било, он би нам на улици морао изгледати врло комичаи! На пр. у улози интриганта, видећемо где се све полаже на маску. Мисли се, да се поквареност човекова, мора и на његовоме лицу одмах на први поглед опажати! Кад би пак помислили, на колико смо покварених људи наишли, који су по и :НИ1 : '' :! НВ|^39*