Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

615

не. Да је то учинио не би падао у погрешку^ да при карактеристици окрека (на стр. 178. »Живе у води и на влажним местима; садрже хлорофилних зрнаца «) и гљива (на стр. 186. Једне живе на живом животињу (!) и биљу — паразити — друге на трулим органским материјама или које су почеле да труну — сапроФите. Немају хлорофила с тога никад нису зелене (?) а могу бити од сваке друге руке бојене«) ставља на прво место последицу место узрока, што нијо ни најмање педагошки. Разлика између окрека и гљива и оснива се на томе, што окреци, имају/ги хлорофила могу самостално да живе (т. ј. да асимилују анорганске материје, што су им потребне за храну| а гљиве, иошто немају хлорофила (не да »с тога никад нису золене,« јер има гљива, које су зелене (Регјга аегп^тоза) и опет зато немају хлороФила) не могу самостално да асимилују и упућене су на органску храну, те су с тога или са профити или паразити. Што се тиче спољиог плођења у талофита, оно не бива такпросто као што мисли писац, кад вели (стр. 206): »ТалоФИте се плоде, кад се једна мушка и једна женска ћелица споје тако, да протопласма мушке ћелице пређе у протопласму женске и с њом се слије у сиору или у сиорокариију, у којој споре постају.« Сполни органи у ових биљака , толико су многостручни, да се једва могу прегледати. Када већ писац у својој ботаници говори о сионлим органима у талофита, онда је требао да нам изнесе њихове главне типове и то природним редом, почев од најпростијих до најсложенијих, тек када ученици буду изучили ове главие типове органа за плођење у талоФита, моћи ће разумети и њихово развиће на основу кога је и учињена њихова подела. Да је г' Козарац о овоме водио рачуна он не би (стр. 179) изрекао: да „Сћагасеае чине прелаз од маховина ка алгама« и да су им (( органи за плођење: антеридије и архегоније«; не би ставио род Вруго^уга у Фам : Сћ1огорћусеае, ка овај род спада у Фам. 2у^петасеае из гр. Сопји§а1;ае; не би ставио Рисасеае — ШогШеае иза С1агасеае-а кад оне по развићу стоје више од ових последњих и т. д. Говорећи о бесполном плођењу у талоФита, писац спомиње и метагенезу. Али је ову погрешно извео, кад вели да се под њом разуме само » ироцес развитка из сиоре иутем несиолних генерација до сиолне генерације, (( дакле промена генерација, које се и несполно и сполио множе (у 8арго1е§ша и Уаисћепа); јер има талоФита са таковом метагенезом , где се све генерације множе несиолним начином. Баш онај пример, који нам износи г. Козарац у гљивици Риссппа §гагшша и вреди за овај посгедњи случај а не за први.