Отаџбина

616

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

У махне ове књиге рачунамо и то, што г. Козарац нетачно чита и слике што их је узео из туђих дела тако говорећи о НераУс-ама (стр. 178) вели: »Магсћап^а Роћтогрћа К Саорогоније (упућује на сл. 233. сг, сг), обично без дршке и урасле у талус; и УЧ а .!У иоклоицем или неиравилно. № А оно са свим обратно. Спорогоније су увек са дршком и удружене повишо њих у један гесер4аси1ит; чауре пуцају ретко поклопцем већ зупцима. Да је г. Козарац пажљивије разгледао слику ВЈвсћоИ-љеву не би градио овакове погрешке. Оно што нам он у слици обележава као спорогонијум (сг, сг). То су органи (ВгиЉпозреп) за репродуковање ових биљака, којима се они дакле размножавају несполним начином. Њих има и у Фанерогама, где се називају зенци. На стр. 173. вели г. Козарац: » 8е1адте11а и 1гое1;е8 у погледу на сполне органе чине прелаз ка гимноспермама: микроспоре јесу у њих то, што су поленова зрнца у гимпосиерама а макроспоре одговарају ембрионовој кесици, ироталија одговара беланцету, којс у ембрионовој кесици гимносперама постаје.« И ово је погрешно. Ама кажемо ми да је најпре требало изложити органограФију па за њом систематику; овако где се год окренули у систематици све саме погрешке и то све због тога, што се није најпре изучила органограФИЈа. Не 1гое1;е8 већ само 8е1а§1пс11а чини прелаз између птеридофита и гимносперама, али не тиме, што ироталија одговара беланцету ,« већ што у макроспори код 8е1а§те11а-е налазимо поред проталије и беланце. Овде се не употреби сва протопласма у макроспори на п станак проталије, већ један део остане и иошто се развију архегоније претвори у ткиво, које мало по мало испуни целу макроспорину шупљину и служи за храну проталији. Ово ткиво није није пишта друго до ендосперм , кога налазимо у семењу код Фанерогама, где игра врло важну улогу. Између свију Агсће§оша1;-а 8е1а§тае1]ае су једине у којима налазимо ендосперм те с тога оне једине (а не и 1гое1;ев) везују птеридоФите са Фанерогамама. Ово што досада изнесох, држим да је довољно (а да се не упуштам у набрајање ситнијих погрешака) да покаже, како је обрађена наука о спороФитама у ботаници г. Козарца и да ни у колико није испуњена празнинама која се осећа у овој партији у ботаници Панчићевој. Толико о посебном делу, а сада да пређемо на општи део.