Отаџбина

618

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

топласма хемиски врло мало разликује или ни мало не одступа од животињске, само што се животињска никад (а Сћогс1а сЈогваНз, рскавица и т. д.) не обложи оином, ноја би била што и оина биљне Келице. Или на стр. 211. »Прогопласма је жива беланчевина, уираво живо тело. а Овде ме г. Козарац сам гони, да морам да приметим, да овакова сравњивања немају никако места у једном школском учебнику. У књизи, која је намењена ученицима, мора се строго водити рачуна о начину излагања. Овај мора бити потпуно јасан и прецизан. Но ово су све ситнице наспрам капиталних погрешака, које налазимо у анатомији. По г. Козарцу на стр. 209. » Протоиласма је беланчевинаста материја (албуминат) састављена од С, 0, Н, N. и 8. Ово је погрешно. Новија испитивања (Ј. Кеткс ипс1 Кос1елуаМ. »ЗћкИеп ићег Љв Рго1ор1а8та. а ВегНп 1881.) показала су, да је хемијски еастав протопласме много компликованији а количина беланчевине много мања, но што се пређе мислило. У протопласми сем беланчевинастих материја има још угљених хидрата, масног угља, разних минералних састојака и воде. На стр. 210. вели писац: »Ћелично једро састављено је од нунлеина , а то је беланчевинаста материја у којој иоред С, 0, Н, и N има још и Р, те се ио хемиском саставу нешто од иротоиласме разликује .« И ово је погрешно. 0 природи ћ. једра постоји у посљедње време још врло жива дискусија међу ботаничарима. Толико може поуздано да се констатује, да се ћ. једро састоји из двојаке материје: а) беланчевинасте материје (у којој има изобила воде), која чини главну масу ћел. једра (Кегпр1а8та) а не разликују ое од околне иротопласме, и б) друге једне материје, коју виђамо у облику зрнаца и кончића, нарочито кад наступи деоба ћ. једра. Ову другу материју назвао је 8асћз (види »Уог1езип§еп ићег РГћшгепрћузМо^е«) за разлику од прве ^исШп, а други један ботаничар (2асћапа8 »ЦЂег сће сћегшзсће ВеасћаГСепће]! с1ев геНкегпез«) изводи по извесним знацима, да у нуклеину има Р; али то још није доказано, још мање, да је »ћелично једро састављено од нуклеина,«' као што вели г. Козарац. С тога он грсши, кад у своју књигу уноси и оно што још није у науци примењено. Исто је тако погрешно и оно, што г. Козарац на стр. 2.11 вели: » Мисли се, да циркулационо кретање у вези стоји са радњом сирављања и иромета хране у иротоиласми ,« — а не каже нам, ко то мисли и зашто? При избору материјала за школски учебник,