Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

619

треба имати на уму да важи као прво педагошко правило: »поп тиИа аес! тиПит.« само оно, што је констатовано као научан Факт, може добити приступа у школску књигу; а све остало, у што се сумња, мисли итд., ваља избацити, ако смо ради да сачувамо ученике од лутања и у науци и у доцнијем животу. „Хлорофилна зрнца« вели г. Козарац на стр. 212, „постају диФеренцирањем из протопласме и обложена су навлаком од зелене боје (?), хролоФилом јбиљним зеленилом), који се под утицајем светлости ствара у биљци ... Под јесен а пре листопада хлорифилна зрица се у лишћу оксидишу и растворе. У ражиђеном (ваљда раствореном) стању силази већи део њихових састојака (који су то?) у стабло где се сталожи и презими. Од заостатла ссак њиховог који као жута сјајна зрнца аретекне, дооије лишИе у јесен жуту боју — ксантофил .« Хлорфилна зрнца доиста постају у већини случајева диФерепцирањем из протоплаеме али нису Ђ обложен а навлаком од зелене боје' 11 већ су типгирана, прож.мана раствором, који је смеша од две боје: Зелене (хлороФила у ужем смислу — ХуапорћШ — по Кгаиа-у) и жуте (која се зове Хап1;орћу11.) Ове су две боје управо компоненте из којих је састављена хлориФилна боја. ХлороФилна боја постаје из етиолина (?куте боје коју налазимо у избледелим — стиолираним — биљкама, т. ј. које су се развиле у тами) под утицајем светлости, али не увек; јер има биљака (клице у четинара) у којих хлороФил постаје у тами. Ђ Хлорофилна су зрнца, вели г. Козарац даље у ћелицама у којима се збива радња. асимиловања (!) са физиолошког гледишта најважнији део Аеличин, јер се само радњом хлороФилних зрнаца из апорганских материја (којих?) могу у ћелици израдити органска једињена (која?). Требао је казати, (јер их нема много), која су за живот биљке и за постанак нових бил,них делова потребна. а Г. Козарац је овим хтео то да каже, да су хлороФилна зрнца од велике важности у животу биљака; јер у њима постају под утицајем светлости асимилацијом из анорганских материја (С0 2 и Н 2 0) органска једињена (скроб или уље у Вапапае-е). У јесен пре него што лишће почне опадати хлорофил се распадне и раствори а на место његово развије се Хап1;орћШ услед чега лишће добије жуту боју — пожути а не као што писац вели : Скробна зрнца такође се растворе и у облику течног изолираног угљеног хидрата —• (гликозе) одлазе у стабло, чено, кртолу, семе и др. где се опет као чврста скробна зрна наслажу и зиму пробаве ; а у лишћу остану тада само жута сјајна зрица. На стр. 213. »Ћелична опна одликује се том особином, што кроза се пропушта воду и друге течности, иремда је са свију страна иотиуно затворена немајући никаквих отвор а. »Сиромах г. Козарац!