Отаџбина

620

књижевни преглед

како је то њему чудно и непојмљиво. Е шта ћемо ! тако је то, кад се не знају ни елементи из Физике а оћемо да пишемо б^танику. На стр. 213. „1-во Здрвењаване или лигнификација , кад се у оине Лелица, ноје саставља,у дрво наслаже материја што св зове лигним, од чега се ћелице стврдну и здрвене.«Ако се ово буквално узме, онда је погрешно, јер под лигниФикацијом не разуме се никако »Здрве?бавање« ћелијца , већ парцијална метаморфоза целулозе у лигним. То бива овако: Ћелијина опна у почетку састоји се у свију ћелијца из чисте целулозе, али се доцније хемијски састав мења према томе какав физиолошки задатак има да испуни ћелијца у животу биљном. Тако дакле и опна у проземхимских и паренхимских ћелнјца састоји се у почетку из чисте целулозе и заједничка је за две и две суседне ћелијце, те се зове: заједничка иримарна оина. Наскоро наступи диФеренцирање и од ње се одвоји а), унутрашњи слој (1ппепћа1||) ; исто тако у самој примарно.ј опни развије се хемијском метармоФозом б), средња ламела ; и сада између ова два слоја, која се по својим хемијским особинама разликују од целулозе, што је у примарној опни, развије се хемијском мотармоФозом из целулозе трећи в), средн>и слој, који се састоји ис лигнина. Сличан процес лигниФикације јест суберизација или као што г. Козарац незгодно вели: силутањавање. И овде се »опне ћелијце, које састављају плуту, покожицу и др. к , но промепу целокупно у суберни, као што мисли пнсац, већ само јодан део љихов, који одговара средњем слоју у прозенхимских ћелијца, промене се хемијски. Тако и овде разликујемо три слоја у ћелијчиној оини : а..) средњу ламелу, б.) суберинску (средњи слој) и в.) целулозну ламелу (упутрашњи слој). Па стр. 216. вели г. Козарац: »Скроб је угљени хидрат као и целулоза. По хомијском саставу дакле он је с њом истоветан«. Тако није, него је скроб (атз 1ит) целулозом изомеран. Али у ботаници није говор о скробу као хемијској индивидуи већ о скробним зрнцим а; а ова се састоје (осим воде и мало минералних састојака) поглавито из два изомерна угљена хидрата: амилозе (или скробне целулозе) и гранулозе, који се у скробним зрнцима у облику смеше налазе. На овом месту згодно ми је да приметим и то да у целој партији о ћелијци нема ни помена о величини саме биљне ћелијце. Мбђутим, када се зна, да се на микроскопској величини биљне ћелијце и оснива жива органичка радња па и целокупан живот биљке; онда јо на свом месту прекор, да је у овом учобшшу требало бар неколико речи и томе посветити.