Отаџбина

књижевни преглед

621

На стр. 230. »Покожичне ћелице ретко кад имају плуте у свима деловима своје опне; понајвише је има у оном делу који је изложен ваздуху. Често је пута само спољашњи, ваздуху изложени, слој ове опне претворен у плуту, и гради спољну опницу (кутикулу) Ово није кутикула већ т. зв. кутикуларни слој ћ. опне (Бе Вегу). Да је писац боље разгледао слику 356. коју је узео из Веренсове ботанике стр. 271, не би учинио ову погрсшку. Под кутикулом се разуме танка, глатка, често таласаста (у књизи се тако и види) хијалииска опница, која једпоставпо покрива целу спољну површину епидермиса. Њу виђамо већ и у ембриа (који се састоје из 3 мале ћелијце), одлучспу на спољну површину целулозних зидова а доцније покрива вегетациони врх и са растењем овога и сама расте по површини све дотле, док епидермис не отпадне. Мало ниже на истој страни стоји: „ У оних биљних органа који су као на пр. лишће, изложене ваздуху, покожица у исти мах слузки и као ткање за испаравање воде; јер се на њој налазе столи (ваљда стомата) или покожични отвори, кроз које се збива испаравање" Ово је све лепо; али је писац требао, кад је већ почео да говори о физиолошким Функцијама стомата, да помене и другу не мање важнију Функцију покожичних отвора за живот биљака. атоје: да кроз стомата улази атмосФерски ваздух у дупљу за дисање. Ова је дупља омеђена паренхимским ћелијцама, што припадају основном ткиву и у њима бива асимилација С0 2 . Стомата дакле одржавају комуникацију између спољашњег света и унутрашњости биљке и с тога је њихова Функција од велике вредности, те је заслужила да се помсне у једном школском учебнику. На стр. 235. »У основно ткање рачуна се кора (спољашње основно ткање) и срж (унутрашње основно ткање) у стаблу и корену, и оно ћеличино стање између ребара у лишћу, што се зове мезоФил (листово месо)", Ово је погрешно, јер се осповно ткиво у стаблу дикотиледона и гимносперма дели: 1) на централни део — срж — који окружује снопиће судова; 2) на сржне зраке , који пролазе између снопића судова и 3) на периФерни део или иримарну кору, која је између кожног ткива и снопића судова. Велимо примарну кору, јер се под кором у Фармакогнозији у обичном животу не разуме »спољашње основно ткање«, већ нешто друго. У састав коре улази и кожно ткиво (нарочито перидерм) и један део основног ткива (примарна кора) коленхим, склеренхим и на послетку један део снопића судова (флоем).